Detinjstvo nikad ne bi bilo isto da ne postoje bake (i deke, ali o njima ćemo neki drugi put).
Njihove ruke mese najbolje štrudle, pletu najtoplije kape, njihovi zagrljaji i poljupci su najtopliji na svetu. One stalno o nečemu brinu i pričaju zanimljive priče koje često počinju rečenicom: „U moje vreme tako nije bilo.“
Tope se od miline dok pričaju o svojim unucima i njihovim nestašlucima, a mi vam donosimo nekoliko urnebesnih izjava unuka o bakicama.
Baka je žena koja nema svoju decu. Voli devojčice i dečake koji su deca drugih ljudi. Deda je takođe baka, samo čovek. On ide u šetnju s momcima, pa oni razgovaraju o šahu, ribolovu i drugim stvarima.
Bake ne moraju ništa da rade, samo da dođu u posetu. One su stare pa zato ne treba puno da trče i skaču. Ali mogu da nas vode na pijacu ili u parkić i moraju da imaju puno novca kako bi nam kupile sladoled ili čokoladicu.
Kad baka šeta s nama, ona mnogo zastajkuje i razgleda sve stvari, na primer prelepo lišće, ptice, izloge... Nikad ne kaže: idemo malo brže!
Bake nose naočare i mogu da izvade sve zube.
Bake ne moraju da budu mnogo pametne, samo mogu da nam odgovore na pitanja poput: „Zašto psi jure mačke?“ ili „Gde je crvu glava?“ Kad nam čitaju bajke, nikad ne preskaču delove i nikad ne kažu: „Ovo smo već čitali!“
Svi treba da imaju baku jer su to jedini odrasli ljudi koji imaju slobodnog vremena za decu!
Kurir.rs/Foto: Shutterstock
NE PROPUSTITE
