Pomeranje sata za jedan sat unapred tokom letnjih meseci može uzrokovati zdravstvene tegobe i ostaviti niz štetnih posledica, tvrde naučnici.
Prelazak na letnje računanje vremena kratkoročno znači sat vremena kraći san, no dugoročno donosi duže trajanje dana od kraja marta do kraja oktobra.
Međutim, naučnici prognoziraju da će pomeranje sata sa 2 na 3 u nedelju 26. marta verovatno rezultirati povećanjem broja srčanih i moždanih udara, izazvati rast broja automobilskih nesreća, te smanjiti radnu efikasnost.
A na sve to rezultat neće biti smanjenje potrošnje električne energije, suprotno nekadašnjim verovanjima.
Prema podacima nedavno objavljenim u jednom psihološkom naučnom časopisu, dan nakon prelaska na letnje računanje vremena, američke savezne sudije sklone su davanju u proseku 5 posto duže zatvorske kazne, nego što bi dali nedelju dana pre ili nedelju dana posle.
Naučnici tvrde kako čak i manji poremećaji ustaljenih obrazaca spavanja mogu imati značajne posledice.
"Naša studija ukazuje na to da nagle, pa i male promene ritma sna mogu imati štetan učinak", istaknuo je Amnet Sandhu sa Univerziteta u Koloradu, čija je studija bolničkih podataka otkrila skok od 25 posto srčanih udara koji se dese u ponedeljak, prvi radni dan nakon početka letnjeg računanja vremena.
Studije su dosad uglavnom pokazale da promena računanja vremena ne donosi ni značajnije uštede električne energije.
