Najnovije vesti

MNOGI VERNICI NA ARANĐELOVDAN NE PRAVE ŽITO! Spremite KOLJIVO da ne učinite VELIKI GREH! Evo kako je patrijarh Pavle upozorio Srbe
Foto: Kurir/Danijela Vujsić

slavimo jednu od najvećih slava u srbiji

MNOGI VERNICI NA ARANĐELOVDAN NE PRAVE ŽITO! Spremite KOLJIVO da ne učinite VELIKI GREH! Evo kako je patrijarh Pavle upozorio Srbe

Žena

Srpska pravoslavna crkva i vernici u subotu, 21. novembra obeležavaju Sabor svetog Arhangela Mihaila, dan u narodu poznatiji kao Aranđelovdan

Sveti Mihailo se smatra živim svetiteljem, pa mnogi vernici koji slave Aranđelovdan ne spremaju žito, što je neopravdano i netačno. Neophodno je pripremiti žito za slavu, jer svi svetitelji i svi umrli živi su pred Bogom.

Prema rečima sveštenika, žito za slavu se ne donosi za sveca već za naše upokojene pretke. Čak je i patrijarh Pavle u svojoj drugoj knjizi "Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere" objasnio ispravnost prakse da se žito sprema na praznik Svetog Arhangela Mihaila.

foto: Printscreen/YouTube

"Koljivo ili žito, sprema se ne za svete koji su umrli, već kako se u samoj molitvi za osvećenje koljiva sveštenik moli, da se koljivo prinosi u slavu Boga, "u čast i spomen svetog (izgovara se ime slave porodice), i u pomen onih koji umreše u blagočestivoj veri".

Ovo je najbitniji deo molitve u kojoj se otkriva smisao pripremanja koljiva za Krsnu slavu. Krsna slava sa slavskim kolačem i koljivom se prinosi Boga radi i u čast krsnog svetoga kao zaštitnika porodice.

foto: Shutterstock

Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom krsnom slavom.  

Žito je simbol večnog života i vaskrsenja, jer posejana zrna pšenice donose novi život, zbog čega sveštenik osvećuje slavsko žito. Velika je zabluda da na dan Svetog Aranđela ne treba pripremati žito (koljivo), jer je on živi svetac. U Hristu su svi živi, što je i suština naše vere. Bog je Bog živih, a ne mrtvih.

Pogrešna praksa je verovatno nastala usled činjenice da se žito sprema i za parastose upokojenim bližnjima. U oba slučaja, žito predstavlja žrtvu Bogu i simbolizuje pravoslavnu veru u opšte vaskrsenje.

Ta žrtva se prinosi Bogu u ime onog svetitelja ili upokojenog čije se ime spominje toga dana, ili tog parastosa. Da li je reč o svetitelju koji je živeo, pa se upokojio, ili nikada nije prošao kroz biološku smrt, poput Arhanđela Mihaila ili Svetog Ilije, ne pravi nikakvu razliku u pogledu žrtava koje se prinose Bogu (slavski kolač, žito i vino).

foto: Printscreen

 kurir.rs

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...