Proleće je stiglo, priroda se budi i sve cveta. Ukoliko do sada niste gajili nikakve biljke, dajte šansu, za početak, začinskom bilju. Ona ima velikih prednosti, a gaji se veoma jednostavno.
Ako i niste početnik, a želele bi nešto novo, začinske biljke pružaju mnogo mogućnosti.
Ako živite u malom stanu to vas ne sprečava da gajite ove biljke koje su dekorativne i ukusne, a opet dobijate svoje organske začine koji će vam pomoći u pripremi jela. Napravite odnosno odvojite jedan kutak za uzgajanje ovog bilja i uživaćete u njihovom uzgajanju i plodovima svoje kreativnosti.
Konkretno, gajenje začinskog bilja je vrlo jednostavno. Potrebne su samo male saksije i njihovo postolje, zemlja, humus i malo dobre volje. Idealno mesto za saksije su stolovi postavljeni pored prozora ili prozorske ivice na koje su poređane saksije sa biljkama.
Ako planirate da biljke uzgajate iz semena, pratite uputstva koja su zapisana kod proizvođača. Vodite računa da uvek imate čiste posude, kako se oboljenja ne bi prenosila među biljkama. Uvek im obezbedite dovoljno svetlosti, naročito mladim izdancima, ali ih nikako nemojte dugo izlagati direktnim sunčevim zracima, jer to ovim biljkama generalno ne prija. Posledica loše nege je požutelo lišće i sušenje delova biljaka. Uvek dobro provetrite prostoriju i dovoljno zalivajte biljke, ali vodite računa da zemlja ne bude prenatopljena zemljom i da ne truli.
Začinsko bilje može se koristiti na nekoliko načina. Sveže ubrano možete koristiti kao začin prilikom kuvanja ili dekorisanja, ali i u kućnoj kozmetici. Takođe se koriste i sušene isitnjene biljke kao začin koji može duže da stoji – potrebno ga je iseckati i dobro osušiti umotanog u gazu na mestu koje nije pod direktnim sunčevim zracima. Pored toga, postoje i zanimljivi načini da začinskom bilju sačuvate svežinu – iseckajte ga i stavite u kalupe za led, prelijte vodom i zamrznite. Kada vam zatrebaju sveži začini, odmrznite ih i dodajte jelima.
1. Nana
Osvežavajuća nana ukusni je začin mnogim jelima od povrća i mesa, a koristi se i za pravljenje sokova, koktela, sladoleda, voćnih salata. Mlado lišće je najaromatičnije i bere se neposredno pred upotrebu, a najbolje je pred cvetanje u julu i avgustu. Nana (Mentha piperita) se smatra najstarijim svetskim medikamentom, a koristi se za regulisanje disajnih i probavnih tegoba, održavanje higijene usta, osvežavanje vazduh u prostoriji, a pošto prirodno hladi leči inflamacije i glavobolje. Listovi nane se mogu koristiti sveži, ali i osušeni pri pravljenju čaja.
Način nege nane u kućnim uslovima je jednostavan - sadi se pelcerom, a najbolje vreme za njeno rasađivanje je mart i april. Pelcer treba pustiti par dana da u vodi razvije koren, a zatim ga posaditi u zemlju bogatu humusom. Nanu ne treba držati izloženu direktnoj svetlosti, a izuzetno joj prija obilno zalivanje. Ne zaboravite da je jednom godišnje presadite, koristeći novu zemlju ili bar da staru osvežite đubrivom.
2. Ruzmarin
U svim mediteranskim zemljama ruzmarin (Rosmarinus officinalis) se često koristi kao zanimljiv dodatak jelima, a u kućnim uslovima lako se uzgaja i svojom notom osvežava vazduh u prostoriji. Zbog intenzivnog ukusa koristi se kod pripremanja mesa sa roštilja, ali i ribe i jela sa povrćem, a gurmani obožavaju kombinovanje ruzmarina sa jakim i pikantnim jelima. Ruzmarin ima blagotvorno dejstvo, pa tako čaj smiruje glavobolju, leči infekcije disajnih puteva, a ulje od ruzmarina u kupki poboljšava cirkulaciju i pospešuje lučenje vode iz organizma.
Ruzmarin uspešno raste na svim vrstama zemlje, a ne traži mnogo vode, tako da ga treba zalivati jednom, a leti dva puta nedeljno. Seje se u martu i aprilu, ali najbrže se proizvodi iz pelcera koji se sade u septembru i oktobru. Voli toplotu i sunce, pa ga treba sačuvati od mrazeva, kao i od prevelike vlažnosti vazduha.
3. Majčina dušica
Majčina dušica (Thymus serpyllum) idealno ide uz jaka jela poput jagnjetine, divljači, zečetine, ali i uz pikantni krompir i povrće. Upotrebljava se list i cvet i ima jako antibakterijsko dejstvo, a deluje umirujuće kod infekcija disajnih puteva i želudačnih tegoba. Lekoviti sastojci se nalaze samo u listu i cvetu, a majčina dušica nije zahtevna za održavanje.
Uspeva i na suvoj i siromašnoj zemlji, a prijaju joj sunčana mesta, mada uspeva i na senovitim. Seje se u proleće, cveta tokom juna i avgusta, a treba joj podsecati vrhove tokom cvetanja, kako bi se omogućilo bujanje bočnih izdanaka. Ne treba je preterano zalivati.
4. Origano
Origano je jedna od najčešće korišćenih i najomiljenijih začinskih biljaka. Obavezan je sastojak pasti, pica i salata, i gotovo svi ga vole. Lako se gaji, ne zahteva posebne uslove i brzo uspeva za korišćenje. Voli suvlja rastresita zemljišta, kao i izuzetno osunčana mesta.
Origano (Origanum vulgare) traži periodično zalivanje, a semenu je potrebna posebna nega. Seme treba umotati u vatu ili gazu i povremeno kvasiti tako da ne truli i da ima dovoljno vazduha, a kada naklija treba ga postaviti na površinu zemljišta i politi vodom. Biljka je zrela za korišćenje kada naraste oko deset centimetara ili obrazuje desetak listova, a koriste se samo listovi.
5. Bosiljak
Ova začinska i lekovita biljka jelima daje mirisnu i pikatnu notu, a odlično se slaže sa paradajzom, plavim patlidžanom, karfiolom, krompirom. Čest je sastojak preliva za mesa i testenine. Bosiljak (Ocimum basilicum) je odličan antioksidant koji poboljšava varenje i čuva hranu od kvarenja. Kod ove jednogodišnje biljke mogu se koristiti svi nadzemni delovi, iako se najčešće koriste samo sveži listovi.
Ova biljka obožava sunčana i topla mesta, a treba je držati podalje od promaje. Sadi se u aprilu i martu, a moguće je konzumirati je čim da prve cvetove, od maja do avgusta.
(Kurir.rs/A.M./KućaStil)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
