Uključen je u više od 300 reakcija u našem organizmu, a nedovoljan unos ovog minerala može imati ozbiljne posledice po zdravlje
Magnezijum je važan za pravilan rad svih organa - srca, mišića, bubrega, izgradnju zuba i kostiju, ali i funkcionisanje svih ostalih sistema organizma.
Efikasan kod mnogih stanja
Magnezijum igra ključnu ulogu kod srčanih oboljenja, grčeva i slabosti u mišićima, zatvora, alkoholizma, dijabetesa, astme, hroničnog umora i nedostatka energije, kod pojačane želudačne kiseline, osteoporoze, migrena i predmenstrualnih tegoba. Kod svih ovih i još mnogih drugih sličnih stanja magnezijum se pokazao kao veoma efikasan, ublažavajući tegobe i uspostavljajući pravilan rad ovih sistema.
Hrana bogata ovim mineralom
Namirnice koje sadrže visoke doze magnezijuma su: zeleno povrće, cela zrna žitarica, orasi, soja, pasulj, kukuruz, banane, bademi, meso. Zeleno lisnato povrće (kelj, brokoli, spanać) sadrži hlorofil, koji je naročito dobar izvor magnezijuma. Voda je veliki izvor magnezijuma, naročito u predelima gde je "teška", tj. ima povećan sadržaj minerala.
Preporučeni dnevni unos
Preporučeni dnevni unos magnezijuma je za žene 270-300 mg dnevno, a za muškarce 270-400 mg, dok se trudnicama preporučuje doza od 320 mg dnevno. Deca bi trebalo da u toku dana unesu od 40-170 mg magnezijuma, u zavisnosti od uzrasta.
Manjak minerala
Individualne potrebe za mineralima, pa i za magnezijumom, mogu se razlikovati i zavise od načina ishrane, napora kojima je osoba izložena, stresa, bolesti, lekova koje koristi i drugih aspekata. U svakom slučaju, najidealnije je magnezijum uzimati iz prirodnih izvora, kakav je hrana, ali ukoliko to nije u potpunosti moguće, važno je nadoknaditi ga i suplementima, jer njegov nedostatak može prouzrokovati poremećaje u radu organizma. Nedostatak magnezijuma može se manifestovati pojačanom anksioznošću, mučninom, povraćanjem, nepravilnim radom srca, bolovima i grčevima u mišićima, poremećajem sna, nemirom, iritabilnošću i drugim.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
