Deca i te kako dobro primećuju kada su roditelji zabrinuti, a i zbog stalne izloženosti medijima i društvenim mrežama nemoguće je da i sami nisu videli da se nešto događa.
Zato je vrlo važno da razgovarate s njima o čitavoj ovoj situaciji, kako kod kuće tako i u školi. Mi vam donosimo neke od predloga kako roditelj može da razgovara s detetom o ratu u Ukrajini.
Ne postoji idealno mesto ni vreme za razgovor o ratu, ali dete bi se u toj situaciji trebalo da se nalazi u sigurnom okruženju, na primer kod kuće, blizu svojih igračaka, svoje sobe i svega što mu je poznato kako bi se osećalo što sigurnije.
Dete teško može da sakrije da mu nije dobro. Ako samo malo detaljnije pratite njegove reakcije i postupke, shvatićete da ga nešto muči. To se može manifestiovati i poremećajima u hranjenju, spavanju, problemima u izvršavanju školskih obaveza, preteranom potrebom za pažnjom i tome da budu u vašoj blizini više nego uobičajeno.
Zato ga pratite i pitajte je li primetilo šta se događa, jesu li u školi razgovarali o tome s nekim. Pustite da samo vodi razgovor. Nemojte mu govoriti da preteruje, niti da će sve biti u redu. Jer ne možemo znati hoće li sve zaista biti u redu. Neka izrazi sve svoja osećanja, a vi budite tu za njega i zagrlite ga.
Deci, posebno onoj manjoj, treba ograničiti pristup izloženosti medijima u ovoj situaciji. Učenici tek u petom razredu osnovne škole počinju upoznavati temelje medija, a tek su u srednjoj školi, uopšteno, u stanju da razlikuju prave od lažnih vesti, kao da razviju kritičko mišljenje kada je u pitanju medijski senzacionalizam.
S druge strane, deca imaju pravo da znaju šta se događa, ali te vesti moraju da budu prilagođene i objašnjene na način koji je prikladan njihovom uzrastu. Roditelji treba da s detetom razgovaraju o onome šta ih zanima, šta su videli i kako se osećaju. Zato ih pitajte šta su videli ili čuli i kako je to na njih uticalo. Kada je dete s vama, pokušajte da se odmaknete od ekrana na kojima su napisi o prelomnim događajima.
Deci pojasnite temeljne informacije koje moraju da znaju. U tome vam može pomoći geografska karta. Deca već na satima prirode i društva uče o geografskim kartama pa to iskoristite da biste im pojasnili gde se nalaze Ukrajina i Rusija, a gde vaša zemlja. Pojasnite im udaljenost, da smo trenutno dovoljno daleko i da smo sigurni. Pritom je važno i da izbegavate etiketiranje bilo koje strane u sukobu jer ono dugoročno može negativno da utiče na njihovu percepciju ljudi određenog naroda.
Crtanje detetu nije samo oblik igre - ono u njega unosi svoje emocije i doživljaj sveta. Zato se često koristi i u terapijske svrhe. Ali i sami roditelji mogu mnogo toga da saznaju šta je u dečjim glavama ako pogledaju njihove crteže. Možda vam se neki od njih učine uznemirujućima, ali to ne treba da vas plaši. Tada porazgovarajte s detetom o tome šta i zašto je nacrtalo. Ako je potrebno, za pomoć zatražite stručnu službu škole (ili vrtića) koju vaše dete pohađa.
Kurir.rs/Zadovoljna.hr/Lj.J.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
