Uz tehnologiju, fleksibilno radno vreme i radna mesta koja se stalno menjaju, postavljanje zdravih granica na poslu teže je nego ikad pre. Period traženja posla može biti vrlo zahtevan i mnogi će u tom procesu radije biti oni koji ugađaju drugima nego da se zauzimaju za sebe.
Ovo znači da postavljanje zdravih granica na poslu počinje već rano, tokom razgovora. Od razgovora za posao pa nadalje, vi podučavate šefa i kolege kako da se ponašaju prema vama i kako da postignete zdravu ravnotežu između poslovnog i privatnog života primenom fizičkih granica, mentalnih i ličnih ograničenja, piše CareerContessa.
Na primer, da li proveravate poslovni mejl van radnog vremena? Jeste li im dostupni 24 sata na dan, sedam dana u nedelji i na raspolaganju ste kako biste rešili bilo koji problem? Hoćete li odmah preuzeti posao koji je možda i van opisa radnog mesta? Postavljanje granica od samog početka omogućuje vam normalno funkcionisanje, izbegavanje potencijalno toksičnih okruženja i stvaranje jasnih uslova za rad u kojima se ne osećate iskorišćenima i ne vodi vas u sagorevanje na poslu. Ipak, svi smo različiti, pa se tako pravila koja važe za jedne, ne mogu primeniti na druge. Važno je to imati na umu i postaviti sopstvene granice.
Vrste granica
Ako niste sigurni koje granice postaviti, razmislite o tome što smatrate zdravim vrstama granica za razliku od onoga što bi mogli da budu nerazumni zahtevi. To je dodatni posao i isprva se može činiti neprirodnim, ali preventivna zaštita vašeg mentalnog zdravlja je izuzetno važna.
Fizičke granice
Ako imate problema s fizičkim granicama na poslu, onda je verovatno da se i sve ostale vaše granice gaze. Ponudite rukovanje umesto zagrljaja. Ne posećujte nikakve "radne događaje" nakon radnog vremena. Prošetajte nakon ručka sami. Recite "ne" radu vikendom. Uzmite bolovanje kada vam treba. Recite drugim zaposlenima da ste zauzeti ako je stvarno tako.
Mentalne granice
Mentalna energija je važna i može brzo da se potroši glupostima. Odredite radno vreme i pridržavajte ga se. Odbijte suvišne sastanke i podstaknite nadređene da vode učinkovitije sastanke. Kada radite, isključite poruke i drugu nepotrebnu komunikaciju. Nemojte se upuštati ni u šta što bi moglo da se shvati kao ogovaranje, a pogotovo o drugima na svom radnom mestu.
Emocionalne granice
Emocionalne granice može biti teško odrediti. Postavljanjem emocionalnih granica omogućujete sebi slobodu da tuđi loš dan utiče na vaš. To ne znači da ste isključili empatiju ili razumevanje. To znači da sledeći put kada neko bude vikao i bacao papire po kancelariji, možete da okrenete glavu. Unapred komunicirajte kako želite da dajete i primate povratne informacije. Ne reagujte na tuđe loše raspoloženje ili ispad. Delegirajte posao kada je potrebno. Napravite raspored koji daje prioritet ravnoteži između posla i privatnog života.
Osam načina za uspostavljanje i održavanje zdravih granica na poslu
Kada ste odredili prioritete, implementirajte i poštujete granice koje ste postavili unoseći ih u svakodnevne interakcije i rutinu.
1. Procenite svoje lične granice
Pre nego što saopštite svoje granice drugima, sami morate da odredite koje su i kako ih sprovesti. Lične granice proizlaziće iz vrednosti i životnih prioriteta. Nadređeni na svakom poslu koji vredi zadržati svesni su kako je to ipak i pre svega, samo posao. Osim njega, imate život u kući, odnose, strasti i lični prostor o kojima treba razmišljati. U knjizi dr Dejn Đonte, "From Stressed to Centered", autorka nudi rešenja procesa za procenu ličnih granica na poslu. Kaže da je važno upoznati svoje granice, obratiti pažnju na osećanja, da dopustite sebi da postavljate granice, te pritom morate uzeti u obzir okruženje u kojem radite.
2. Komunicirajte unapred
Kada postavite svoje prioritete i vrednosti, iznesite ih ostalima. To može biti jednostavno kao da svom timu date do znanja da ne odgovarate na mejlove nakon radnog vremena. Recite im šta za vas predstavlja radnu hitnu situaciju kako se ne biste suočili s kriznim situacijama koje se pojavljuju van radnog vremena. Kada unapred preduzmete korake nužne za komunikaciju, štitite se od budućih potencijalno pogrešnih razgovora.
3. Izradite jasne strukture
Struktura je važna na radnom mestu. Vi ste arhitekta svojih granica i imajte to na umu dok ih postavljate. Kreiranjem jasnih struktura unapred temeljenih na granicama uklanjate svako nagađanje o uobičajenim kršenjima tih granica. Manja je verovatnoća da će vas saradnici ometati ako znaju da niste otvoreni za tu mogućnost. Ako ste u upravljačkoj ulozi, možete stvoriti strukture koje uključuju izgradnju timskih odgovornosti. To stvara jasne smernice o tome gde i s kim zaposleni mogu da razgovaraju u različitim okolnostima.
4. Neka vaši odnosi budu profesionalni
Na poslu mnogi imaju romantične veze ili duboka prijateljstva, ali ponekad ti odnosi postanu škakljivi i zamršeni, pogotovo kad je reč o granicama. To, naravno, ne znači da na poslu ne treba imati prijatelje, nego je važno stvari postaviti tako da profesionalni odnosi budu upravo takvi. Koliko god se to nekima činilo teškim, važno je odvojiti prijatelje od kolega.
5. Delegirajte posao kada je to prikladno
Važan deo uspostavljanja granica je postavljanje očekivanja o poslu koji ćete obavljati, za koji ste angažovani, poslu koji ste voljni da preuzmete i poslu koji je izvan vaše odgovornosti. Kada je posao u potpunosti izvan vašeg delokruga odgovornosti, možda ćete imati priliku da kažete "ne" ili da delegirate posao nekome kome više odgovara. Očito je da je delegiranje posla malo lakše napraviti kada ste već na upravljačkoj poziciji.
Ipak, i ako niste šef, još uvek možete da delegirate posao. Zapitajte se ko je od kolega više kvalifikovan za obavljanje tog zadatka, imate li vremena da obavite posao bez ugrožavanja ostalih zadataka koje radite, da li je opravdano preneti taj posao na nekoga ko možda ima manje opterećenje nego vi.
6. Recite ne
Ponekad vaše utvrđene granice neće zahtevati da zapravo delegirate posao. U tim slučajevima, možete jednostavno reći ne. To je puno lakše reći nego učiniti, pogotovo u profesionalnoj atmosferi. Kristofer Vos, pregovarač u talačkim krizama, objašnjava da u trenutku kada treba da odbijete projekat ili zadatak, možete da pitate nadređene "Kako bi to trebalo da uradim?". Važno je ne postavljati pitanje na optužujući, već na način koji izaziva malo empatije. Objasnite da li je to u opsegu posla koji radite i može li se dodatni zadatak uklopiti, a da pritom ne trpe primarne odgovornosti. Postavljanjem ovog pitanja dajete sagovorniku priliku da razmotri šta sve radite i da li je dodavanje još jednog zadatka ili prekidanje onih na kojima radite zapravo izvodljivo.
7. Uzmite slobodan dan
Još jedan sjajan način postavljanja granica je uzimanje slobodnog dana kada ga dobijete, kada vam je to potrebno i kada vam se ponudi. Dopustiti da se vreme godišnjeg odmora nagomilava i ističe nije predmet ponosa, niti bi trebalo da bude. Iskoristite vreme koje imate. Zaslužili ste. Kada to uradite, ostavite poruku da ste van kancelarije i slobodu iskoristite kako biste se napunili energijom. Dugoročno, vaša karijera će imati koristi od odmora.
8. Koristite tehnologiju za pomoć
Znate li ko je odličan u postavljanju granica? Tehnologija. Koristite je kao alat koji će vam pomoći da postavite određene granice. To može biti postavljanje poruke da niste dostupni ako radite nešto za štq vam treba koncentracije. To može biti blokiranje nekoliko sati nedeljno u vašem kalendaru u kojem se bavite određenim poslom i stoga ste nedostupni. Takođe možete da koristite alate za postavljanje radnog vremena koji će obavestiti vaše kolege o satima kada mogu da računaju na vas, a kada niste na raspolaganju. Tehnologija takođe može da pomogne u trenucima kada ste posvećeni stvarnom odmoru. Ako ste na upravljačkoj poziciji, možete da postavite zamenike za vreme koje ste odsutni i to preneti svom timu pre izbivanja.
(Kurir.rs/ 24sata.hr)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
