Vreme za spavanje svakom paru bi trebalo da predstavlja stanje blaženstva na kraju dana, trenutak u kojem zatvore svoja vrata svetu, priviju se jedno uz drugo u intimnom okruženju i utonu u miran san.
Ovo bi bio savršen scenario, ali u stvarnosti zajedničko spavanje ponekad dovede do neraspoloženja, neusklađenih telesnih pokreta i u konačno - zameranja partneru na stvarima kojih on često nije ni svestan.
Šanse da se nađe dvoje ljudi koji imaju identične navike spavanja realno su vrlo male. Neki više vole da spavaju uz otvoreni prozor, nekima je tako hladno, neki ne mogu da zaspu uz minimalno svetlo, drugi se užasavaju totalnog mraka, a da ne spominjemo hrkanje, škrgutanje zubima i slično.ž
Upravo zbog svega ovoga nije čudno što se pojavio trend sve većeg broja partnera koji spavaju u odvojenim sobama. I što je najbolje od svega, prema njihovim tvrdnjama, ne samo da im je to spaslo veze, nego im je i poboljšalo seksualni život.
Međutim, neki psihoterapeuti se s ovim ne slažu u potpunosti i misle da partneri ipak treba da spavaju zajedno, jer su u toku dana prezaposleni i nemaju dovoljno vremena jedno za drugo, pa zajednički odlazak u krevet i blizina tela može da bude divan završetak dana.
Odvojeno spavanje je, po njima, dobro rešenje samo u slučajevima gde jedan partner nikako ne uspeva da se odmori, npr. zbog hrkanja. Ali, odluka o odvajanju obavezno mora biti zajednička jer, ako partneri ne spavaju zajedno, a jedno od njih to jako želi, otuđenost među njima može da se poveća.
Kurir.rs/N.B.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
