Mladi i stari, svi žele uspeh. Mnogi ga pronalaze u slavi, novcu, materijalnim dobrima, da im je partner lep i poželjan, a zdravlje dobro.
Uspešni ljudi žive u luksuznim domovima, voze najnovije modele automobila, nose skupe satove i firmiranu odeću, deca im idu u privatne škole, leče se kod najboljih lekara i u privatnim bolnicama, a kad zagusti tu su inostrani lekari. Putuju po svetu, letuju na egzotičnim destinacijama više puta godišnje, jedu organske namirnice i hrane se zdravo... San snova.
A opet, često deluju napeto, nervozno, nezadovoljno. Planu na svaku bezazlenu sitnicu koja dovodi u pitanje njihovo visoko mesto u društvu, karakter, moral ili namere.
Potrošačko društvo nema mnogo mesta za nijanse, pa se tako ova vrsta uspeha izjednačava sa srećom. Da li su onda uspešni i šta bismo mogli da nazovemo istinskim uspehom?
Pravi uspeh je kada živiš život i provodiš dane onako kako želiš.
Svako poznaje bar jednog čoveka skromnijeg zanimanja koji zaista voli to što je pekar, konobar, čistač ulica, šta god. Takvi rade svoj posao sa ljubavlju. Ne traže više od toga. Setimo se samo svih onih zanatlija na čijim licima vidimo ponos što su nam popravili staru tašnu ili cipele. To je pravi uspeh - biti zadovoljan onim što radiš. Šta vredi imati najbolji posao na svetu, a mrziš ga iz dna duše i jedva čekaš da pobegneš od njega.
Nije uspeh imati ni previše ni premalo. Uspeh je imati - dovoljno.
Uspeh je kada voliš da se poigraš sa svojim detetom, a ne da sanjaš da te ostavi na miru.
To su oni divni očevi i majke koji puste sve da bi detetu priuštili malo zabave, kojima nije teško da odgovore na sva bezbrojna pitanja i nikad ne izgube živce zbog toga. Uspeh je kad znaš prioritete. Kad ne drmaš nogom od muke što si izveo decu u poslastičarnicu na kolače ili sladoled, a neki posao čeka.
Uspeh je kada doručkuješ margarin sa džemom i slatko ti je. Ne čezneš za ceđenim sokom od narandže, francuskim pecivom i novinama koje listaš.
U redu je sve to, ali tebi je tvoj džem puna kapa. Uspešan si kad doručkuješ na miru, neka je skromno, ali ne trpaš u sebe na brzinu kako bi stigao na poslovni sastanak.
Uspeh je kad ne brojiš kalorije.
Umerenost u svemu ne dovodi ni do gojaznosti niti do anoreksije. I čemu onda svo bogatstvo kada ne možeš da se najedeš, zasladiš kad ti dođe.
Uspeh je kada živiš sa onim ko te voli, razume i brine o tebi. Ta osoba nije ni najlepša ni najpametnija, ali voliš je, dobra ti je.
Kakva vajda udati se za najinteligentnijeg, najperspektivnijeg i najzgodnijeg muškarca, a pored njega živeti nesrećno? Ili imati pažljivu, vernu i odanu ženu, a maštaš o komšinici? Takvi "uspesi" su strašni i zapravo su - neuspesi.
Uspeh je dovršiti ono što se započne. Ne lagati ni sebe ni druge da možeš više i bolje.
Toliko je njih koji neprekidno govore kako žele sve da promene a prstom ne mrdaju da nešto urade.
Uspeh je ne stideti se svoje životne situacije.
Nije sramota živeti sa roditeljima do kasnih godina, nije sramota živeti sa deset mačaka, biti neoženjen, neudata, nemati dece... Ko svoju sudbinu nosi dostojanstveno, bez ogorčenosti, zavisti i besa, slobodno može sebe da smatra uspešnim.
Najzad, uspeh je uspeti da očuvaš svoju porodicu takvu kakva je i sebe u njoj takvog kakav si.
Kad ne zavisiš od tuđe volje već živiš po svome. Ne duguješ, ne tuguješ, zadovoljan malim uživanjima.
Kurir.rs/Lena/Ljilja Jorgovanović
NE PROPUSTITE
Bonus video:
