Na ovaj praznik je običaj da se pletu venčići, koji se čuvaju u kući za zdravlje i napredak!

Srpska pravoslavna crkva i vernici u nedelju, 9.aprila slave praznik Cveti, koji se slavi u svim hrišćanskim zemljama, ali s neznatnom razlikom u običajima. Tim povodom Kurir sve čitaoce daruje sa dva poklona. Dobićete ikonu Ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim, sa zlatotiskom i molitvom, i magazin Stil.

Cveti su pokretni hrišćanski praznik kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim. Ovo znači da se ovaj praznik proslavlja u zavisnosti od toga kada je Uskrs, jer se praznuje nedelju dana ranije. Ustanovljen je u Jerusalimu krajem IV veka, za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, i na poslednju nedelju njegovog života.

Vera i običaji

Cveti se slave u svim hrišćanskim zemljama, ali sa neznatnom razlikom u običajima. Ta tradicija naročito je razvijena u Srbiji, gde se o ovom prazniku veoma vodilo računa.

Uoči ovog praznika drži se večernja služba, vrši se litija s palmovim grančicama ili vrbama. Grančice se tokom godine čuvaju pored slavske ikone u domovima. Uoči praznika devojke i deca odlaze u polja i beru cveće - najčešće velike cvetove margarete, da bi bili lepi i krupni, dren da bi bili jaki, ljubičicu da bi bili mirišljavi, vrbove grančice da svi budu napredni.

Danas decu valja umiti ovakvom vodom

U nekim krajevima se ubrano cveće ne unosi u kuću, već se ostavlja u posudama s vodom u dvorištu da prenoći. Po gradovima, međutim, gde ljudi mahom žive u stanovima, razvio se običaj da se buketi ipak donose u sobe, potapaju u vodu sa zlatnim i srebrnim prstenjem i da se tom vodom deca umivaju.

Veruje se da onaj ko prvi stigne i ubere cvet dobija pravo na jednu želju, koja će mu se sigurno ispuniti ako snažno veruje.

Ranije je bio običaj u celoj Srbiji da na ovaj dan ljudi šetaju okićeni cvećem. Do današnjih dana se održao običaj da momak od ubranog cveća napravi buket, u kome svaki cvet ima svoje značenje, i nosi ga devojci.

U Šumadiji momci i devojke se okupljaju darujući uzajamno cveće, gde svaki cvet ima neko posebno značenje. Odlazak u crkvu od rane zore raširen je u Hercegovini, dok u Popovom polju ujutru naberu dosta mlečike, kojom se okite štale i torovi.

Na Cveti se izbegavalo sađenje povrća, naročito duleka i boranije, da ne bi samo cvetalo, a da ne daje roda. Od praznika Cveti do Duhova cveće se ne bere. U Srbiji su Cveti praznovani i kao narodni praznik, jer je tog dana 1815. godine vožd Drugog srpskog ustanka Miloš Obrenović, kod crkve u Takovu, podigao narod na Turke.

Praznik Cveti ustanovljen je još od prvih hrišćanskih vremena, a svečano se proslavlja od III veka nove ere.

U novom broju Stila čitajte:

Kako vratiti staro prijateljstvo posle godina ćutanja: Nemojte zbog ponosa da zauvek izgubite onoga ko vam je bio najbliži. Ako sa obe strane ima volje, biće i načina da izgladite stvar

Pevačica Sanja Vučić u intervjuu za Stil pričala nam je o svojim planovima, o tome zašto ne želi veliku svadbu, da ponekad ume i slatko da opsuje, ali i o problemu sa štitnom žlezdom zbog kog bi volela da učestvuje u obrazovanju žena o ovoj bolesti

Kako reagovati kad dete ima fras: Pedijatar odgovara u čemu roditelji najviše greše kad dete ima visoku temperaturu

Čudan izbor lepote: Ko ima najveći stomak, taj je pobednik na izboru za mistera i najveći frajer u svom mestu

Trend koji nikad ne izlazi iz mode: Obožavamo bele patike jer idu uz sve

Ko je žena koja se sa 106 godina našla na naslovnoj strani Voga: Ona se ceo život bavi tetoviranjem i ljudi iz celog sveta dolaze u njeno selo na Filipinima da kao uspomenu ponesu crtež na telu koji im je ona uradila.

Ne propustite u nedelju, 9. aprila, novi broj magazina Stil!