Nije retkost da se odnosi među ljudima prekinu na spontan način. Ne u smislu da se dogodi nešto konkretno što će taj odnos ugasiti, već u smislu da vremenom izbledi i da se jednostavno više ni ne čuju, a da ne znaju zašto.
Neki se s tim situacijama jednostavno pomire, dok se mnogi pitaju šta su pogrešno uradili i da li su doprineli tome da se taj odnos prekine na taj način.
O ovoj temi nedavno je na Fejsbuku pisao psihijatar i psihoterpeut dr Vladimir Đurić, koji je dao, za neke možda surov, odgovor, ali je i ponudio rešenje.
Njegov post prenosimo u celosti.
„Postoji samo jedan jedini razlog zašto nam se neko ne javlja, ne odgovara nam na poruke i izbegava svaku mogućnost da provede bilo kakvo vreme sa nama…
Odgovor je vrlo jednostavan i još više surov…
NEĆE NAS…
Eto tako…
I na to ima svo pravo ovog sveta…
O ukusima je uvek bili suludo raspravljati se…
Od tog izvora poniženja uvek vode dva putića…
Jedan nizbrdo…lagan i logičan… a to je da legnemo negde i upadnemo u dubiozu da je život proklet… da nikada nećemo biti srećni… jer nas niko i nikada neće hteti… ili makar ovi koji se nama dopadaju… i da u tom samosažaljenju i lično odabranoj preferentnoj autodestrukciji… kojih makar ima hiljadu… sačekamo da prođe… mada češće prođe život… ili prođemo mi…
Drugi put vodi strmo uzbrdo…
I uvek je krivudav i težak…
Zahvaliti se na tome što nas neko neće…
Shvatiti to kao deo života…
Prosto je…
Nije Kosmos Đurićocentričan…
Naprotiv…
Mi smo samo prah sa dušom…koja voli da se raduje…
I da se onda posvetimo jednom jedinom načinu koji zaista leči ranjenu dušu…
A to je masivan rad na svim poljima koje su nama važne… kako bi stekli ili unapredili postojeće resurse… postali bolja prilika… i stvorili sebi alternative…koje će nas povesti do još većih uspeha… i još veće sreće…
Volim onu o zatvorenim vratima i otškrinutim prozorima…
A još više onu sa interneta… “ako ću već da patim patiću zbog nekog Breda Pita…a ne zbog tebe Milorade iz Borče…“
Najlakše će nam biti ako shvatimo da postoji zaista samo jedna osoba koja nas može učiniti iskonski srećnim…
A to smo mi sami…
Sve ostalo je plakanje što nam sudbina nije dala ono što smo zamislili…
A to je već sasvim detinja stvar…
Uspešni… ostvareni i srećni ljudi se uvek dešavaju sudbini…
A ne obrnuto…
Stoga…
Glavu gore…
Hvala vam dame i gospodo što nas nećete…
Vidimo se za par godina…
Joj… koliko će vam samo tada biti teško…
Ali ništa zato…
Nije to nikakav smak sveta…
Važiće ovaj tekst i tada…
Kao što oduvek i važi…“
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
