U ne tako davna vremena, kad je većina srpskog stanovništva živela na selu, česnicu su mesili muškarci, ratari.

- Domaćin, orač, koji je pripremao česnicu stavljao je rukavicu na desnu ruku, kojom priprema hleb, i ogrtao se ponjavom ili životinjskom kožom kako bi godina bila rodna. Veruje se da je tako uzimao lik praroditelja, a da je sam proces simbol neprekinute tradicije prinošenja hlebne žrtve u krugu porodice - priča Tamara Ognjević, istoričarka umetnosti.

cessnica.jpg
Printscreen 

Česnica u nekim krajevima česnicu mogla da mesi samo žena koja je rodila muško dete, dok se u drugim vodilo računa da to čini mlad, zdrav i vredan čovek.

- Česnica se nikad ne seče, lomi se. Nekada su je lomili samo muškarci, a najstariji među njima odlučivao je koje parče ide kome od ukućana. Tada je česnica, u koju se danas obično stavlja samo novčić, pravljena s mnogo takozvanih belega, poput zrna pasulja, kukuruza, drena, a koji su simbolizovali dobro zdravlje i bogate useve - kaže Tamara.

profimedia0112758370.jpg
Profimedia 

Nekad jednostavan beskvasni kolač od belog brašna, šaran leskovim grančicama, u gradskoj sredini postao je raskošan obredni kolač, često sličan slavskom, premazan jajetom, ukrašen detaljima od testa i pečatima s hrišćanskim simbolima ili oblikovan kao buket ruža od kvasnog testa.

(Kurir.rs/ŽenaBlic/A.G.)

Bonus video:

05:46
"PRIPADNIK KBS-A JE SLUŽBENO POSLAT DA IZAZIVA NEMIRE NA BADNJE VEČE!" Zoran Anđelković: Ovo je klasični teroristički AKT  Izvor: Kurir TV