Ona je prekršila najstrože pravilo Svete Gore: Prerušila se u monaha i mesec dana živela u manastiru, pa javno otkrila njihove tajne

Sveta Gora, duhovno središte pravoslavlja, obuhvata 20 manastira i više desetina isposnica i kelija na poluostrvu Atos, koje se nalazi na trećem prstu Halkidikija. Njena svetost i monaška strogoća vekovima su čuvane posebnim pravilima – a jedno od najpoznatijih jeste ono koje ženama zabranjuje pristup ovom svetom tlu.

Uprkos višemilenijumskoj zabrani, kroz istoriju se beleže slučajevi kada su žene ipak boravile na Atosu – doduše, u specifičnim okolnostima. Najpoznatija među njima je carica Jelena, supruga cara Dušana Silnog. Prema narodnom predanju, on ju je doneo na rukama da bi je slonio od epidemije kuge, a kako bi izbegao da "ženska noga" dotakne tlo Svete Gore.

Istoričari takođe navode da su tokom turskih i gusarskih upada monasi znali da na kratko utočište pruže i ženama – ali isključivo u životnoj opasnosti. Ipak, najkontroverznija i najintrigantnija priča potiče iz 20. veka – o ženi koja se prerušila u monaha i ostala neprimećena čitav mesec.

Ko je bila Mariz Šoasi i zašto je rizikovala sve?

Rođena 1903. godine u jugozapadnoj Francuskoj, Mariz Šoasi je bila obrazovana, emancipovana i odvažna žena. Školovala se na Kembridžu, putovala svetom, pisala o filozofiji, psihologiji, ezoteriji – ali i o "nevidljivima" društva. Imala je lični susret sa Sigmundom Frojdom, koji je otkrio detalje njenog detinjstva, a da mu ništa nije rekla sem sna koji mu je ispričala. Bila je novinarka, spisateljica, intelektualka i avanturistkinja.

U jednom trenutku, Mariz je poželela da vidi ono što nijedna žena ne sme: unutrašnji svet Svete Gore. Znala je da će joj biti zabranjeno, ali umesto da odustane – odlučila je da se preruši u mladog pravoslavnog monaha.

Putovanje u muški svet: Kako je Mariz provela 30 dana među monasima

U leto 1931. godine, Mariz je, uz pomoć prijatelja iz Istanbula, obezbedila odoru, bradu, kapu i šminku kojom je sakrila svoj identitet. Pod lažnim identitetom uspela je da uđe na Atos, ne izazvavši sumnju ni kod jednog stražara.

Tokom 30 dana provedenih na Svetoj Gori, boravila je u kelijama, prisustvovala liturgijama, jela za zajedničkim trpezama i razgovarala sa monasima koji nisu ni slutili da u svom društvu imaju ženu. Svoja zapažanja zapisivala je krišom – beležeći rituale, način života, dijaloge, ali i intimna priznanja o iskušenjima, telesnoj žudnji i dubokoj duhovnosti.

Knjiga koja je uzburkala pravoslavni svet

Godine 1933, objavila je knjigu pod nazivom "Mesec dana među muškarcima", u kojoj je detaljno opisala svoje iskustvo. Knjiga je izazvala buru reakcija. U uvodu je stajala njena fotografija – prerušene Mariz – i citat: "Monah mora biti kao so. So koja izađe iz vode nestaje kada se u vodu vrati. Monah koji potiče iz žene gubi sebe ako joj se vrati."

U knjizi je navela i svedočenja o unutrašnjim borbama monaha, o tome kako i najsvetiji ljudi nisu imuni na ljudsku prirodu. Njeno delo postalo je predmet polemika, ali i negiranja – uprava Svete Gore javno je osporavala istinitost njenih tvrdnji.

Da li je zaista bila tamo – ili je sve fikcija?

Do danas, odgovor na to pitanje ostaje misterija. Nema nikakvih zvaničnih zapisa koji bi potvrdili njeno prisustvo, ali ni dokaza koji bi je nepobitno opovrgli. Mnogi smatraju da bi bilo nemoguće da žena ostane neprimećena 30 dana među više hiljada monaha – ali skeptici ne mogu da ospore ni njeno detaljno poznavanje monaške hijerarhije, termina, običaja i citata iz tipika.

Mariz Šoasi preminula je 1979. godine, ostavivši za sobom više od deset knjiga i hiljade članaka. Javnost i monaška zajednica nikad nisu dobili odgovor na pitanje da li je zaista uspela da provede "mesec dana među muškarcima" ili je sve bilo samo plod njene mašte.

(Kurir.rs/ Ona)

Bonus video: Čudotvorna ikona Bogorodice Trojeručice u Vaznesenjskoj crkvi