Jedno od najčešćih i najtežih neuroloških oboljenja jeste multipla skleroza (MS), autoimuna bolest koja prvenstveno napada mozak i kičmenu moždinu. U zavisnosti od oblika i težine, pacijenti mogu imati ozbiljne probleme prilikom kretanja, što se u velikoj meri odražava na njihov život. Iako se stručnjaci u svetu godinama trude, zasad nije pronađen lek za ovu bolest.Profesor dr Jelena Drulović, neurolog u Kliničkom centru Srbije, objasnila je za Dr Kurir kako MS nastaje, kad se najčešće javlja i na koji način se primenjuje terapija kako bi se to oboljenje držalo pod kontrolom.- Multipla skleroza je jedan od najčešćih neuroloških uzroka invaliditeta i posebno je problematična jer se javlja u najproduktivnijem životnom dobu, između 20. i 40. godine. Osim toga, bolest je češća kod žena nego kod muškaraca. Tegobe kod pacijenata se različito ispoljavaju. S jedne strane, postoje izuzetno teške forme bolesti koje ljude za samo godinu dana dovedu do invalidskih kolica ili kreveta, dok, s druge strane, postoje vrlo blage forme, benigne, kod kojih pacijenti povremeno imaju smetnje, ali nesmetano funkcionišu - istakla je Drulovićeva i dodala da se Srbija ubraja u zemlje s visokom rasprostranjenošću ovog oboljenja.Prema njenim rečima, u našoj zemlji od MS boluje oko 5.000 osoba, a trećina njih ima benignu formu bolesti. Multipla skleroza se različito ispoljava, a doktorka upozorava da čim pacijent primeti oseti neku tegobu, mora odmah da se javi lekaru.- Simptomi koji ukazuju na ovu bolest jesu oslabljen vid, pojavljivanje duplih slika, vrtoglavica, nespretnost pri hodu, nespretnost u rukama, problemi s erekcijom i smanjenje libida, kao i trnjanje u svim delovima tela, pa čak i u predelu lica. S obzirom na to da bolest može zahvatiti bilo koji segment mozga i kičmene moždine, može dovesti i do takozvanih kognitivnih smetnji, odnosno do poremećaja pamćenja i slabljenja pažnje. Čim osoba primeti neku od ovih tegoba, odmah mora da se javi lekaru, pa zatim i neurologu - naglasila je sagovornica Dr Kurira.Nabrojani simptomi, osim na ovo oboljenje, mogu da ukažu i na neke druge neurološke bolesti, pa specijalista mora da uradi sve testove kako ne bi došlo do greške prilikom postavljanja dijagnoze. Tek kad sa sigurnošću utvrdi da je reč o MS, doktor dijagnozu treba da saopšti pacijentu. S obzirom na to da se radi o teškoj bolesti, lekar mora biti veoma taktičan i pažljiv.- Kad lekari saopštavaju pacijentu dijagnozu, neophodno je da to urade na najoprezniji način. Moraju da predoče osobi sve o bolesti i terapiji, da objasne koliko je važno da se leče i sarađuju, kao i da ih edukuju o svemu što bolest može da prati. Takođe, to treba da urade i sa članovima pacijentove porodice - objasnila je Drulovićeva i dodala da, osim lekara, važnu ulogu u edukovanju pacijenata imaju i medicinske sestre.
Kobne greškeNIKAKO NE TREBA POJAČAVATI IMUNITETMnogi pacijenti koji obole od multiple skleroze misle da će jačanjem imuniteta sprečiti razvoj bolesti. Međutim, to može biti kobna greška. Dr Jelena Drulović iz KCS upozorava na to da nikako ne treba piti lekove za jačanje imuniteta jer to može bolest učiniti samo još progresivnijom i agresivnijom.- Pacijenti često pomisle da su bolesni jer im je imunitet slab, pa ga raznim lekovima poboljšavaju, a to nikako ne smeju da rade - istakla je dr Drulović i dodala da se terapija sastoji i od supstanci koje oslabljuju imunitet.
Uspešna promocijaNAUČNA MONOGRAFIJA MULTIPLA SKLEROZAProf. dr Jelena Drulović, neurolog, u četvrtak je u svečanoj sali dekanata Medicinskog fakulteta sa svojim kolegama imala uspešnu promociju naučne monografije na temu MS. Ona je urednik monografije, a izdanje je nastalo zahvaljujući brojnim kolegama s klinike za neurologiju, imunologiju i epidemiologiju u sklopu Medicinskog fakulteta.
