Uvođenje nemlečne hrane u ishranu deteta sprovodi se postepenim dopunjavanjem i zamenjivanjem pojedinih mlečnih obroka drugom hranom - kašicom od žitarica, povrćem, voćnom kašicom i raznim drugim namirnicama.
Vreme uvođenja nemlečne hrane ne treba da bude pre kraja četvrtog ni posle šestog meseca starosti deteta. Nakon navršenog četvrtog meseca nemlečna ishrana neophodna je zbog normalnog rasta i razvoja, kao i povećanih energetskih i nutritivnih potreba deteta, objašnjava nutricionista Ana Vujetić.- Dete se sa ukusom hrane susreće prvi put, pa ga ne treba prisiljavati da jede. Ukoliko odbije neku namirnicu, treba pokušati ponovo narednog dana, a kad je prihvati, postepeno treba povećavati njenu količinu. U početku je to količina od jedne do dve kafene kašičice, ali ubrzo treba da dostigne 20-40 grama - ističe Vujetićeva i dodaje da bebe obično lako zavole voće, ali da im ga treba davati kada usvoje žitarice i povrće jer može razvijati sklonost ka slatkom.- Hrana mora biti sveža, dobro oprana, skuvana, pasirana, umerene temperature. U prvih šest do osam meseci bebi se daje samo kuvano voće, izuzetak je sveža i sasvim zrela banana, a od sedmog-osmog meseca može joj se dati da proba sveže, sasvim zrelo voće - naglašava Ana Vujetić.
Redosled i način pripreme obroka- prvo se daje sok od jabuke, a potom kašica od jabuke, banane, breskve, kajsije, muskatna tikva, šljive, kasnije kruške- voće može da sačinjava jedan ili dva obroka, samostalno ili u kombinaciji sa žitaricama i drugim namirnicama- suva šljiva, sok od šljiva i eventualno sok od kajsije koristi se češće kod beba sklonih zatvoru. Njima se svaki dan može davati kašica od suvih šljiva za jedan obrok, a za drugi neko drugo voće- voću ne treba dodavati šećer, a mogu se davati i kupljene voćne kašice, bolje od jedne vrste voća nego mešavine. Ako se eventualno javi alergija, znaće se koja vrsta voća je izaziva.Zbog opasnosti od alergija do prve godine izbegavajte- sveže jagode- maline- kupine- narandže- limun- grejpfrut- mandarine- kivi- med- orah- badem- lešnik
