U Beogradu su prethodne nedelje predstavljeni rezultati istraživanja „Istine o velnesu: Studija o nivou psihofizičkog blagostanja u Srbiji“. Tim povodom organizovana je panel-diskusija, na kojoj su učesnici razmenili iskustva i dali mišljenja i komentare na saznanja do kojih se u studiji došlo.Na panel-diskusiji govorili su dr Nataša Šikanić, psihijatar, prof. dr Dejan Radenković iz Kliničkog centra Srbije, Mirjana Karanović, glumica, Đorđe Višacki, generalni sekretar Olimpijskog komiteta Srbije, i Marko Šelić Marčelo, književnik i muzičar. Svi oni složili su se da se u Srbiji konceptu velnesa pristupa površno.Koncept velnesa je složen i podrazumeva psihobiosocijalni sklad pojedinca. Dve stvari su ključne za postizanje velnesa: znanje o tome šta sve utiče na naš velnes i volja da ono što znamo i primenimo. Istraživanje potvrđuje da trenutno u Srbiji ne postoji ni jedno, ni drugo, a da je neprijatelj broj jedan za postizanje velnesa ekonomska situacija, odnosno nedostatak novca. Međutim, kad je ispitanicima rečeno da navedu šta sve rade za svoj lični velnes, shvatilo se da velnes zapravo najčešće čine male stvari za koje nije potrebno mnogo novca, ali su potrebni trud i čvrsta volja.Oko 40 odsto ispitanika na svetskom nivou navodi fizičku aktivnost kao najbitniji faktor za velnes. Međutim, 25 odsto njih ocenjuje svoj način života kao neaktivan, a u Srbiji je taj procenat čak 83. Stanovnici Srbije smatraju da se zdravo hrane, ali stručnjaci i statistički podaci pokazuju da je gojaznost kod nas u porastu (naročito kod dece), dok je procenat kardiovaskularnih oboljenja, u čijoj osnovi leži nezdrava ishrana, veoma visok.
