Za smeh se kaže da je jedini lek koji ništa ne košta, a leči sve bolesti. Dokaz za to postoji čak i u medicini - smejanje dovodi do istezanja mišića koji ubrzavaju rad dijafragme i time podstiču lučenje hormona sreće, umanjuje bolove i opušta telo. Međutim, da bi bio blagotvoran, smeh mora biti iskren i svakodnevan.- Kad se neko smeši, to je samo izraz lica. Pravo smejanje je proces koji je povezan s prijatnim osećanjima koja blagotvorno deluju na organizam, suprotno stanju stresa, i u tom smislu nas leče. Postoje dve vrste smeha - smejati se s ljudima i smejati se ljudima. Smeh je zdrav samo kad se smejemo zajedno, a smejanje ljudima je znak prezira ili ismevanje, koje nepovoljno utiče i na psihu i na telo - priča psihoterapeut Zoran Milivojević.
Iskreno smejanje jača imunitet tako što umanjuje hormon stresa. Uz to ono povećava i kapacitet pluća i njihovu snabdevenost krvlju bogatom kiseonikom. S obzirom na to da se usled smejanja luči i hormon sreće endorfin, koji, između ostalog, ublažava bolove, smejanje je i prirodni analgetik. Dobra stvar je da se taj lek lako može stvoriti, što zavisi samo od nas.Smejanje je zarazno do te mere da je dovoljno i da ste u društvu ljudi koji se glasno smeju, pa da i vi upijete malu dozu, koja će se odraziti pozitivno na organizam.- Da bismo se bolje osećali, moramo da tražimo pozitivne aspekte stvarnosti. Jedan od načina kako treba voditi računa o emocijama i zdravlju jeste da sami sebe zabavljamo. To kod nekih ljudi može da znači gledanje komedije, biranje društva ljudi koji su animatori, koji vole da pričaju viceve i duhoviti su po prirodi. To su, jednostavno, osobe s kojima se dobro osećamo. Ako za sat i po vremena druženja nema bar jednog minuta smeha, onda terapija nije uspela. Zapitajte se kad ste se poslednji put od srca nasmejali. Ukoliko ne možete da se setite, to je alarm da treba da povedete više računa o svojim emocijama i zdravlju - ističe Milivojević.
Usled ekonomske i društvene krize u kojoj se nalaze proteklih decenija, građani naše zemlje kao da su zaboravili da se smeju. Isto tako, prosečan Srbin više je sklon sarkastičnom humoru nego smejanju od srca. Ipak, treba imati na umu da humor nije isto što i smejati se grohotom. Humor je saznajna aktivnost koja potiče iz leve hemisfere mozga, pa je neophodno “ukapirati” šalu da bi došlo do smeha. Pravo smejanje, s druge strane, oslobađa um bilo kakvih analiza i rasuđivanja. To je, najkraće rečeno, lek za opuštanje, mir i sreću. Zato ga lekari i preporučuju u neograničenim količinama.
ČinjeniceRAZLIKUJU SE DVE VRSTE SMEHA- Smejati se s ljudima - Tada postajemo zdraviji, imamo optimističniji pogled na život i izazove koje on donosi i lakše prebrodimo svaku teškoću- Smejati se ljudima - Nije isceljujući smeh jer se pretvara u ismevanje, koje je znak prezira i nepovoljno utiče na telo
Određuje i osobine ličnostiNAČIN SMEHA OTKRIVA KAKVE SMO LIČNOSTI- Smeh nalik gakanju i kokodakanju - karakterističan za ljude koji žele da budu u centru pažnje- Prigušen smeh - ukazuje na sklonost nadmoćnosti- Smeh iz stomaka (dubok smeh) - osoba njime pokazuje da je prijateljski raspoložena- Tih smeh - odraz ljubazne osobe, pune samokontrole
Lek kroz istorijuPREPORUČIVAN KAO TERAPIJA ZA PREHLADU I DEPRESIJUPrema nekim zapisima, bolnice u staroj Grčkoj bile su građene u blizini pozorišta da bi pacijenti mogli da čuju smeh publike. To im je pomagalo da se brže oporave od bolesti. Još u 13. veku jedan francuski hirurg je pacijentima nakon operacije pričao viceve kako bi im pomoću njih olakšavao bol. Takođe, jedan engleski pedagog iz 16. veka je propisivao smeh za lečenje prehlade i depresije, pa je savetovao njegovo izazivanje golicanjem ispod pazuha.
