Na početku većina bubrežnih bolesti nema jasnih simptoma, pa se hronično oštećenje uglavnom otkriva u poodmaklom stadijumu. Takvi bolesnici su i pod znatno većim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja odnosno kardiovaskularne smrti. Kako bolest otkriti na vreme, pitali smo pukovnika prof. dr Dragana Jovanovića, načelnika Klinike za nefrologiju Vojnomedicinske akademije u Beogradu.– Bubrežna bolest većinom napreduje podmuklo i veliki broj pacijenata sazna za nju u momentu kada treba da se uključi na veštački bubreg odnosno dijalizu. Vrlo često prilikom nekog rutinskog pregleda ili laboratorijske analize uoče se znaci bubrežne bolesti kao što su: belančevine u mokraći, eritrociturija, povišen krvni pritisak, anemija i povišene vrednosti uree i kreatinina u krvi. Od velike pomoći je i pregled ultrazvukom – ističe naš sagovornik.Hipertenzija i dijabetesOd posebnog značaja je rana dijagnoza hronične bubrežne bolesti. Preventivnim pregledom treba obuhvatiti pacijente koji su pod visokim rizikom od obolevanja. – Glavni faktori rizika jesu povišen krvni pritisak i šećerna bolest. Skoro milijarda ljudi u svetu ima povišen krvni pritisak (iznad 140/90 mm/Hg). Broj bolesnika sa arterijskom hipertenzijom povećaće se do 2025. godine na 1,56 milijardi. Ukupan broj obolelih od hipertenzije značajno je veći među starijim ljudima, posle 60. godine. Kod nas je ona razlog za otkazivanje bubrega kod četvrtine dijaliznih bolesnika, a u SAD -u za 28 odsto. U svetu od šećerne bolesti boluje više od 240 miliona ljudi, a 2025. očekuje se porast na 380 miliona. Indija, Kina, SAD, Rusija i Japan imaju najveći broj dijabetičara. U SAD-u je to razlog otkazivanja bubrega kod 44 odsto bolesnika, a kod u još uvek tolerantnih 12,5 odsto. Nažalost taj procenat stalno raste – navodi dr Jovanović.Uočite na vremeNasleđe ima značajnu ulogu u svemu, pa i u nastanku bubrežnih bolesti, ali više u vidu povećane sklonosti nego kao imperativ za oboljevanje. S obzirom na pomenute glavne faktore rizika, očigledno je da način života i navike u velikoj meri utiču na pojavu bubrežne bolesti i njen nepovoljan tok – ako se na vreme ne uoči i adekvatno ne leči.– Brže zamaranje, pojava otoka na nogama, promena boje i količine mokraće, često noćno mokrenje, porast krvnog pritiska, bledilo lica, osećaj mučnine i slabiji apetit jesu najčešći simptomi. Međutim, kada se nešto od ovoga ispolji, bolest je već uznapredovala. Stoga još jednom naglašavam značaj povremene kontrole bez obzira na to što se osećate zdravo, a posebno ako bolujete od dijabetesa ili hipertenzije – upozorava dr Jovanović.Promenite stil životaPacijent koji je oboleo od hronične bolesti bubrega treba da promeni stil života, režim ishrane i slično.– Bolesnici sa dijabetesom moraju da regulišu šećer što približnije normalnim vrednostima, a to isto važi i za kontrolu krvnog pritiska, jer te bolesti direktno pogoršavaju bubrežnu bolest. Ako su vrednosti uree i kreatinina u krvi već povišene, onda se savetuje hipoproteinska dijeta – smanjen unos belančevina i obavezno manje slana hrana. Veoma važno je ne izlagati se većim fizičkim naporima i čuvati se prehlada. Redovno uzimanje terapije je apsolutno neophodno jer hronična bolest bubrega može, a najčešće se to i dešava, dovesti do dijalize, ali nije svejedno da li će do toga doći za godinu dana, dve, pet, deset ili dvadeset godina. To mnogo zavisi i od bolesnika i od njegove saradnje s nefrologom odnosno njegovog poverenja u lekara, što je sve od presudne važnosti za produženje funkcionalnog života bubrega – naglašava naš sagovornik.
Tekst: Vesna Stanimirović
Kamen u bubregu i operacijaJoš uvek se tačno ne zna razlog nastanka kamena u bubregu, mada su „okrivljeni” brojni faktori: od nasleđne sklonosti, metaboličkog poremećaja i ponavljanih urinarnih infekcija, do nedovoljnog unosa tečnosti i trpljenja žeđi. Poslednjih desetak godina sve je manja potreba za operacijom jer se kamen u bubregu mnogo bezbolnije uklanja manje agresivnim medotama kao što su: ESWL – mrvljenje kamena elektromagnetnim udarnim talasima, zatim mrvljenje u kanalima ili URS litotripsija i, najređe, perkutana litolapaksija koja je mnogo agresivnija u odnosu na prve dve metode. Ono što je najvažnije za bolesnike jeste da se hirurško rešenje sve ređe koristi i izuzetno retko postoji potreba za operatrivnim otvaranjem bubrega, gde je najteži oblik vađenje bubrega u slučaju teške infekcije u kombinaciji s kamenom – navodi dr Dragan Jovanović.
