Najčešće polipi u nosu nastaju kao posledica alergije. A mogu da se pojave i posle infekcija nosa i sinusa, zbog poremećaja imuniteta, ili da budu nasledni. Neretko su udruženi s oboljenjima donjih disajnih puteva, kao što su astma, hronični opstruktivni bronhitis, bronhiektazije... Izuzetno su retki kod dece. Polipi u nosu su u suštini kese edematozne sluznice. Najčešće izrastaju iz etmoidalnih sinusa i prolabiraju u nos preko srednjeg nosnog hodnika. Ukoliko previše narastu, mogu se videti i na ulazu u nos, ili mogu da vire napolje. Glavni simptom je progresivno začepljenje nosa. A potom i rinoreja, postnazalno slivanje sekreta niz stražnji zid ždrela i smanjenje mirisne funkcije. Uz to, javlja se i osećaj punoće u ušima, slabiji sluh, glavobolje... Pregledom se otkriva jedna ili više bledoplavičastih, mekanih i palpatorno bezbolnih izraslina, koje delimično ili potpuno ispunjavaju nosnu šupljinu, jednostrano ili obostrano. Rendgenski snimak pokazuje zasenčenje ili otok sluznice zahvaćenog sinusa. Veliki i brojni polipi iziskuju hirurško lečenje. Da bi se smanjila učestalost recidiva, postoperativno se predlaže višemesečna, lokalna primena kortikosteroida u vidu spreja. U određenom broju slučajeva recidivi su neminovni. Čak i nakon radikalnih hirurških zahvata, ne može se predvideti kada će se polipi ponovo pojaviti.
