Tokom dosadašnje pandemije koronavirusa mnogo se govori o imunitetu, a time i o vitaminima, mineralima i o veoma korisnim antioksidansima.
Kako bi razjasnio koja je tačno uloga antioksidanasa, kako se pravilno uzimaju, kada su i kome potrebni suplementi i gde ih ima u prirodi pričao je prof. dr Dejan Čubrilo, profesor fiziologije na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu i specijalista medicine sporta u RTS Ordinaciji.
Da bi priča o antioksidansima bila jasna i kompletna važno je da se prvo razjasni pojam oksidativni stres. Rđanje ćelija i tkiva je pravi uzrok mnogih bolesti.
„Oksidativni stres je nešto što leži, što gori ispod svih bolesti. Dakle, to je uzrok svih bolesti – oksidativni stres, oksidacija, rđanje", kaže dr Čublilo i objašnjava da upravo ovo potencira upalu. Podseća da upalu ruke npr. vidimo jer ruka pocrveni, međutim da unutrašnju upalu organa ne vidimo. „Oksidativni stres će vam napraviti pojačano starenje kože, napraviće bore, napraviće one smeđe tačkice po rukama, zajedno sa glukozom, a sve je to oksidativni stres uzrokovao i to su znaci da je naše telo pod udarom nekih slobodnih radikala" koji oštećuju naše ćelije, naš kolagen, hrskavicu, sluzokožu... sve to oštećuju", podvlači doktor.
Slobodni radikali zapravo su štetne materije u organizmu, koje su produkti našeg metabolizma.
„Kada ima previše rada u našim fabrikama, ako previše sirovine postoji u fabrici, recimo previše šećera, ima previše masti ili previše proteina – previše svega, mnogo sirovine, fabrika radi i kao kroz auspuh izbacuje višak koji prosto ne može da se pretvori u energiju", slikovito je objasnio prof. Čubrilo.
Podsetio je da je ovo vrlo opasno, a posebno kada se na to nadovežu aktuelni ekološki problemi sa vazduhom, vodom, zračenjem, telekomunikacijama – to sve potencira razvoj slobodnih radikala… bolesti srca, bolesti zglobova, autoimune bolesti – sve je pokriveno i ispod njih leži oksidativni stres, odnosno „rđanje” naših ćelija, odnosno naših tkiva.
Setio se postojećih saveta za smanjenje sedih – neko savetuje da se uzimaju antioksidansi, kompleks Be-vitamina, smeša od vode od krompira ili od karanfilića. Kaže da se time kosa ispira i da nakon toga zaista prestaje da sedi, pa je objasnio i način na koji ovo deluje – baš kora krompira sadrži te najjače vitamine iz „kuće slavnih", odnosno najjače iz tzv. moćne petorke antioksidanasa.
Neki od najkorisnijih antioksidanasa
* alfalipoinska kiselina * Ce-vitamin * glutation * E-vitamin * koenzim ku-10 (CoQ10)
Krompir sadrži alfalipoičnu kiselinu, sadrži koenzim ku-10 pa kada se ti supstrati stave na kosu zaista počne manje da se sedi.
Otkrijte koliko ste izloženi oksidativnom stresu
Loše navike utiču na stvaranje bolesti, a oksidativni stres i povišen nivo slobodnih radikala nastaju na više načina: tako što se loše hranimo, ne krećemo se, izloženi smo zagađenom vazduhu, zračenju i svemu što je savremeni način života doneo. Ovo su sve uslovi da se uđe u stanje oksidativnog stresa, a sada i sami možete da proverite svoj status zahvaljujući testu.
Test za određivanje nivoa oksidativnog stresa
* Redovno sam umoran. * Spavam manje od osam sati noću. * Ne vežbam redovno ili vežbam više od 15 sati nedeljno. * Osetljiv sam na mirise, parfeme, dim ili neke hemikalije. * Redovno me bole mišići i zglobovi. * Izložen sam znatnoj količini toksina iz okoline. * Pušim – bilo koju vrstu cigareta. * Redovno sam izložen dimu cigareta – pasivno pušenje. * Pijem više od tri alkoholna pića nedeljno. * Ne koristim zaštitu od sunca, volim da se „pržim" na suncu i idem u solarijum. * Ocenio bih svoj život kao vrlo stresan. * Uzimam psihoaktivne supstance „na crno" ili preko recepta. * Jedem dosta pržene hrane, margarina i životinjskih masnoća. * Jedem belo brašno i šećer više od dva puta nedeljno. * Jedem manje od pet porcija šarenog voća i povrća dnevno. * Imam hroničnu prehladu ili neku infekciju. * Ne uzimam antioksidanse – multivitamine. * Gojazan sam. * Imam istoriju dijabetesa ili kardioloških bolesti u porodici. * Imam artritis ili alergije.
Ako imate više od devet pozitivnih odgovara – imate i oksidativni stres.
Više od devet pozitivnih odgovora na testu jasno pokazuje da imate povećan nivo slobodnih radikala sa kojima vaš organizam nema načina da se izbori.
Pet porcija antioksidanasa dnevno postaje dnevna rutina
Analizirajući stavku po stavku koja dovodi do oksidativnog stresa, dr Čubrilo je ocenio da prilično neverovatno zvuči preporuka da se pojede čak pet porcija šarenog voća i povrća dnevno, i zato razbija predrasudu o tome sopstvenim primerom.
Antioksidansi u namirnicama
* Alfalipoinska kiselina: spanać, brokoli, kuvani paradajz * Glutation: špargla, artičoka, nar * E-vitamin: bademi, semenke suncokreta i bundeve * Ce-vitamin: pomorandža, grejp, limun i šipak * Koenzim ku-10: spanać, brokoli, karfiol, kikiriki, susam
Prof. dr Dejan Čubrilo je podelio tri recepta za sokove koji sadrže antioksidanse. Za sva tri je rekao da je važno da se ne cede, već da se blendiraju i tako popiju.
SOK 1
* mleveno laneno seme * bademi * spanać * borovnice
Sastojke staviti u blender, dodati malo vode i napraviti napitak. Konzumirati ga ujutru, nakon kurkume sa medom, profesorova je preporuka, a za one koji žele i Ce-vitamin, daje ideju da se dodaju i šipurak, nar, grejpfrut, limun. Napominje da bi bilo dobro da se u ovo doda i pomenuto jabukovo sirće.
Gusto domaće jabukovo sirće profesor Čubrilo nazvao je „faktorom iks" i objašnjava da je ono u stanju da sagoreva mast bez šećera, pa i da onaj ko to radi brže smrša.
Bitno je da se vodi računa o količini, i da se ne pretera, pa doktor savetuje da ne bude više od jedne supene kašike u jednoj čaši.
SOK 2
* nar * grejpfrut * spanać * semenke suncokreta.
Staviti sastojke u blender i pomešati ih sa vodom.
SOK 3
* bundeva * semenke bundeve * jabukovo sirće * kurkuma * šargarepa
Dr Čubrilo je podsetio da je bundeva zapostavljena a toliko moćna biljka prepuna A-vitamina koja utiče na progesteron, bolji menstrualni ciklus, zbog čega je preporučio ovaj narandžasti sok, pre svega za žene.
Tokom prazničnih dana ovo znanje koje je profesor Čubrilo podelio sa mnogo će značiti svima da se malo sačuvaju nakon zimskih prejedanja. Doktor je zaključio da je u redu nekad pojesti i pečenje ili nešto jače, ako je to ono što vraća u lepe emocije, ali da je važno i da znamo kako da neutrališemo efekat tih teških jela.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
