Koncept smanjenja štetnosti je savremeni i multidisciplinarni pristup u kreiranju i sprovođenju javno-zdravstvenih strategija koji se zasniva na poštovanju individualnih sloboda i ljudskih prava. Kod ovog koncepta, prihvata se da se određeni štetni obrazac ponašanja, navika ili zavisnost ne mogu iskoreniti odmah i u potpunosti imajući u vidu sve kompleksnosti ljudskog ponašanja, motivacije i donošenja odluka. Umesto toga, pokušava se sa smanjenjem posledica, ili sa primenom manje štetnih alternativa koje, iako ne rešavaju sve zdravstvene i druge probleme, mogu da ih makar delimično ublaže. Ovaj koncept je svojevremeno sa uspehom primenjen u oblasti bolesti zavisnosti, a primeri bi bili sprovođenje edukacije kod zavisnika o krvlju-prenosivim bolestima poput AIDS-a ili hepatitisa.
Danas postoje inicijative da se ovaj koncept primeni i u cilju borbe protiv duvanskog dima kroz razvoj bezdimnih duvanskih proizvoda koji ne sagorevaju duvan, elektronskih cigareta ili na neki drugi način. U oblasti ishrane, ovaj koncept bi pored ostalog podrazumevao zamenu štetnih namirnica manje štetnim, poput onih sa manjim procentom šećera, čime se pravi svojevrsna tranzicija ka potpuno zdravoj ishrani. Ovaj koncept se može čak potencijalno primeniti i u kozmetičkoj industriji kroz razvoj proizvoda sa manjim sadržajem štetnih hemijskih materija.
U praksi primena koncepta smanjenja štetnosti od strane lekara može ostvariti značajne rezultate u smislu bolje saradnje pacijenta. Naime, kada lekar primeni oštar, nefleksibilan i suviše kritički pristup prema pacijentu i insistira na trenutnoj i radikalnoj promeni ponašanja u cilju prevencije ili lečenja bolesti, ponekad to može dovesti do kontraefekta. Pacijent u pojedinim slučajevima, ne samo na nastavlja sa svojim štetnim navikama i nezdravim obrascima ponašanja već se može i potpuno otuđiti od lekara i zdravstvenog sistema i potpuno odustati od preventivnih pregleda ili terapije. Sa druge strane, manje rigidan i više tolerantan stav lekara može dovesti do postepenog usvajanja zdravih životnih stilova ili makar ublažavanja posledica nezdravog života.
Koncept smanjenja štetnosti je potrebno primenjivati u medicinskoj praksi sa velikim oprezom. Ponekad je neophodno da lekar zauzme strog i kritički stav kako bi pacijent razumeo kakve mu sve opasnosti prete ako nastavi sa nekom štetnom navikom. Ako se koncept primeni na pogrešnoj populaciji poput ljudi koji inače žive zdravo, on se može pretvoriti u svoju suprotnost, odnosno u promociju rizičnog ponašanja umesto njegove minimizacije. Stoga je neophodno da lekari budu upoznati sa svim argumentima i naučnim dokazima koji bi ukazivali na opravdanost ovakvog pristupa prema pacijentu. U budućnosti će biti neophodno sprovesti detaljne epidemiološke i druge naučne studije koje će sa sigurnošću utvrditi u kojim oblastima javnog zdravlja koncept smanjenja štetnosti daje najbolje rezultate u smislu prevencije i smanjenja incidencije hroničnih nezaraznih i drugih bolesti.
