Svi znamo da Sunce jeste izvor života, jer je neophodno za sintezu vitamina D, ali poslednjih godina, zbog oštećenja ozonskog omotača, više se govori o kremama sa zaštitnim faktorima nego o dobrobitima sunčanja,dok su UV zraci označeni kao velika opasnost, a kreme sa zaštitnim faktorima kao spas od njih.
Međutim, sa pojavom društvenih mreža pojavila su se i pitanja zabrinutih korisnika koji nisu imali pozitivna iskustva sa takvim kremama, pa tvrde da zbog njih dobijaju manje vitamina D, da imaju alergijske reakcije ali i da su pojedine kreme kancerogene jer sadrže sintetički UV-filter "oktokrilen" koji se smatra kancerogenim kod životinja.
Dermatolog Gradskog zavoda za kožne i venerične bolesti u Beogradu dr Tanja Kozomara Dimitrijević gostovala je u jutarnjem programu Kurir televizije gde je otkrila da li se treba plašiti preparata za sunčanje.
- Oktokrilen nije taj koji se smatra kancerogenim kod životinja već benzofenon u koji prelazi posle nekog određenog vremena i određenih hemijskih reakcija. Možda i kancoregenim kod ljudi, ali to nije potvrđeno ni jednom studijom. Drugo oktokrileni se koriste u koncetraciji manjoj od 10 procenata u preparatima koji nikako ne mogu da budu kancerogeni. Kada kažu nemojte koristiti kremu od prošle godine to je baš zbog oktokrilena koji može nakon dužeg stajanja i hemijskih reakcija da pređe u benzofenon koji se dokazao kao kancerogeni za životinje - rekla je Dimitrijević.
Prof. dr Borislava Kamenov, poznati imunolog, uključio se u jutarnji program gde se fokusirao na značaj celokupnog zdravlja organizma za stanje kože.
- Mi obično vežemo neke promene na koži sa njom samom ili velikom izlaganjem na suncu. Ali ono što obično propustimo da kažemo je da je stanje organizma odgovorno i za stanje kože. Fodotermatitis recimo nije kada ste vi dugo na suncu pa izgorite. Ne, to je kada izađete 10 minuta na sunce i ti simptomi zapaljenja i crvenila nikako ne mogu da se smire. Skoro sam imao jednog dečaka koji je posle samo 10 minuta izlaganja došao u takvu situaciju da ne možemo mesesc dana da ga dovedemo u red. Pritom, nema autoimuinsku bolest, ali ima nešto drugo. Ima problem sa crevima i truje se hranom. Imamo vrlo često mlade ljude koji nemaju dovoljno kiseonika zbog toga što se truju hranom, a bave se sportom i teškim aktivnostima - rekao je Kamenov.
Prof. dr Kamenov objasnio je da je dovoljno izložiti malu površinu kože suncu tokom ovih meseci kako bi se proizvela dovoljna količina vitamina D.
- Što se tiče vitamina D, dovoljna je mala površina kože da se izloži u ovim mesecima stvori dovoljno vitamina D. Ne mora celo telo da bude izloženo niti moramo dugo da ostajemo na suncu. Mi za kratko vreme dobijemo odgovarajuću dozu vitamina D pod uslovom da je organizam zdrav - istakao je.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
