Neke priče treba da se čuju iznova i iznova. Da služe kao lekcija ili motivacija, jer iz nečijih vanrednih životnih priča možemo da izvučemo snagu da ispišemo svoju.
A priča Krisi Stelc ohrabrivaće mnoge da nastave dalje i kada im život potpuno izgubi smisao, jer kad se suoči čovek sa nesrećom sa kojom se ona suočila i sa čijim posledicama živi skoro četvrt veka treba imati snažnu volju za životom i veru da će nešto bolje doći 'sutra' - jer dođe.
Krisi je živela kao i svaka druga tinejdžerka. Imala je u tom momentu 16 godina, išla u školu, imala prijatelje i momka, odlazila na žurke, čekala da maturura i zasija na maturskoj večeri. Tako je bilo sve do marta 1999. godine. Jedna obična žurka, mladost, ludost i nemarnost njenog tadašnjeg momkla Krisi Stelc će koštati dve trećine njenog lica, čula mirisa i ukusa, umalo i života.
Tog proleća 1999. Krisi i njen dečko odlučili su da organizuju žurku. I sve bi možda tada prošlo bez ovako dalekosežnih posledica da dečko nije odlučio da iz obližnje prodavnice oružja pokrade nekoliko puški i pištolja.
Ta jedna sačmarica iz ukradenog asortimana, sakrivena ispod kauča, uništiće lice Krisi Stelc nakon što je jedan od pijanih gostiju pronađe, pa vođen mišlju da u oružju nema municije, ne počne da se simulira pucnjavu. Kako je u šaržeru, ipak, bilo metaka, jedan je nesrećom pogodio tada 16-godišnju Krisi u lice i razneo joj veći deo.
Prelepa devojka ostala je bez očiju i nosa, a bila joj je uniština čak i donja vilica.
Neverovatno, Krisi je preživela, ali dve trećine njenog lica je nestalo. Kada se probudila iz kome, saznala je da više nikada neće moći da vidi, niti da ikad oseti ijedan miris.
"To što sam slepa ne znači da je život gotov"
Slepa i u procesu oporavka Krisi se pokazala kao snažan borac.
Čim je nakon malo više od pola godine uspela da 'stane na noge', vratila se normalnom životu, koliko god da je on bio moguć.
Nosila je crnu masku za spavanje preko nestalog dela lica, vratila se u školu i završila je kad i njeni školski drugari.
Na maturskoj večeri je nosila dugačku plavu haljinu, a crnu masku preko lica zamenila je belom. Imala je veliki osmeh i zaista je izgledala srećno.
"To što sam ostala slepa, ne znači da je život gotov. Mogla sam da tugujem nad svojom sudbinom, ali sam ja odlučila da živim. I dalje mogu da radim većinu stvari kao i moji vršnjaci", izjavila je Krisi svojevremeno i mnogima na taj način ulila snagu.
Naučila je da čita Brajevu azbuku i da koristi štap. Svog novog dečka po imenu Džefri Dilger upoznala je u školi za slepe učenike. On je takođe ostao bez vida sa 16 godina.
Zaljubili su se jedno u drugo ubrzo, otpočeli romansu i dobili sina Džefrija Juniora 2009. godine.
Videvši njenu nadljusku snagu, želju i ovlju za životom, grupa lekara odlučila je da Krisi pokloni protetično lice. Koristili su njene fotografije pre nesreće kako bi napravili realističan plastični kalup njenih crta lica koje bi imala 10 godina kasnije, kada se 'rekonstrukcija' i dešavala. Njena nova protetika došla je čak i sa punom šminkom!
"O Bože!", "Kris!" "Ne mogu da verujem!", "Izgleda kao stara Krisi", oduševljeno su reagovali njeni roditelji i mlađa sestra nakon što je preko ožiljaka njenog lica postavljena protetika.
Tinejdžer koji je te kobne večeri pucao odslužio je 27 meseci zatvora, dok je njen tadašnji dečko dobio je uslovnu kaznu zbog krađe oružja, uključujući i ono koji je zamalo ubio Krisi.
Krisi je u postala inspriacija za mnoge ljude širom sveta, te ne čudi što je američki mediji često intervjuišu i prave sa njom priloge, a u jednom za televiziju "ABC" pre nekoliko godina izjavila je da ništa u svom životu ne bi promenila jer je srećna onim što je u životu dobila nakon što joj se užasna nesreća desila.
(Kurir.rs/BlicŽena)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
