Porodica Martin je nestala tokom porodičnog odmora 1958. godine: Nakon skoro 70 godina otkriveno šta im se desilo

Posle skoro sedam decenija neizvesnosti, policija je konačno identifikovala posmrtne ostatke članova porodice koja je nestala još 1958. godine nakon pada u reku u američkoj saveznoj državi Oregon. Time je stavljena tačka na jednu od najdugotrajnijih i najpotresnijih misterija u istoriji te države, a porodica Martin, o kojoj se decenijama gotovo ništa nije znalo, konačno je dobila odgovor na pitanje koje je ostalo otvoreno još od zime 1958. godine.

U saopštenju objavljenom u četvrtak, nadležni su naveli da je kancelarija šerifa okruga Hud River zaključila istragu i da nije pronađen nikakav dokaz da je u ovom slučaju počinjeno krivično delo.

Nestanak porodice Martin potresao je Oregon još 1958. godine

Porodica Martin nestala je u decembru 1958. godine tokom izleta u klisuru reke Kolumbije, gde su, prema navodima policije, otišli da sakupljaju zimzeleno granje za božićne ukrase.

Ono što je u početku delovalo kao iznenadan nestanak porodice ubrzo je preraslo u jednu od najvećih potraga u istoriji Oregona. Javnost je sa velikom pažnjom pratila razvoj događaja, naročito nakon što je nekoliko meseci kasnije nizvodno pronađeno telo dvoje njihove dece — 13-godišnje Virdžinije i 11-godišnje Suzan.

Međutim, i pored tog strašnog otkrića, sudbina preostala tri člana porodice koji su tog dana bili na putu ostala je nepoznata. Kenet Martin, njegova supruga Barbara i njihova ćerka Barbi vodili su se kao nestali decenijama, bez ikakvog jasnog odgovora o tome šta im se dogodilo.

Jedna od najvećih potraga u istoriji države

Slučaj porodice Martin izazvao je ogromnu pažnju javnosti i medija. Kako je još naredne godine preneo Associated Press, potraga je prerasla u „jednu od najvećih potera u istoriji Oregona“.

U pokušaju da se pronađu bilo kakve informacije, ponuđena je i novčana nagrada od 1.000 dolara, a nestanak porodice postao je vest na nacionalnom nivou. Ipak, uprkos velikoj mobilizaciji, meseci su prelazili u godine, a godine u decenije, bez konačnog odgovora.

Za članove porodice i rodbinu Martina to je značilo dug život u neizvesnosti, bez pravog saznanja o tome gde su njihovi najbliži završili i kako se tragedija tačno odigrala.

Poslednji tragovi vodili su do benzinske pumpe i kafića

Kako je kasnije za Oregon Public Broadcasting ispričao zamenik šerifa Pit Hjuz, istraga je godinama bila gotovo zaleđena, a jedini tragovi bili su vrlo oskudni.

„Postojao je račun za gorivo u Kaskad Loksu, a zatim i svedok koji je rekao da ih je video u jednom kafeu u Hudu Riveru“, objasnio je on govoreći o statusu nekadašnjeg hladnog slučaja.

Dodao je i da nikada nije bilo pravog razrešenja niti istinskog osećaja zatvaranja priče za porodicu.

Upravo ta nedorečenost godinama je održavala misteriju živom. Iako su postojali određeni tragovi o tome gde su se Martinovi poslednji put kretali, ništa nije vodilo do konkretnog mesta nesreće, niti do automobila kojim su putovali.

Presudan trenutak dogodio se 2024. godine

Preokret u slučaju dogodio se tek 2024. godine, kada je ronilac Arčer Mejo, koji se zainteresovao za nestanak porodice Martin, pronašao njihov automobil — Ford karavan — potopljen u vodi, na dubini od oko 50 stopa, u delu reke koji je poznat pod nazivom „jama“.

To otkriće bilo je prvi pravi, fizički dokaz posle mnogo decenija, i ujedno trenutak koji je istragu pomerio sa mrtve tačke.

Mejo je za KATU opisao dramatičan trenutak pronalaska automobila.

„Ispred mene se dogodilo veliko urušavanje, bilo je potpuno mračno i nisam mogao ništa da vidim“, rekao je on. „A kada se voda malo razbistrila, ugledao sam gumu i odmah sam znao... u roku od nekoliko minuta uspeo sam da zaključim da je to bela balon-guma i da se to poklapa.“

Njegovo otkriće nije stalo samo na tome. Tokom istog leta, u blizini je pronašao i ljudske ostatke.

„Kopao sam dok ih nisam našao“

Govoreći o tome kako je došao do otkrića koje je rešilo slučaj star više od 60 godina, Arčer Mejo je rekao da se oslanjao na tragove, teorije i pretpostavke, sve dok ih konačno nije pronašao duboko ispod rečnog dna.

„Zaista sam na kraju rešio slučaj pomoću tragova, teorija, hipoteza, i na kraju sam ih pronašao 10 stopa ispod dna reke, 50 stopa ispod površine“, rekao je u intervjuu za KATU. „Dakle, u suštini sam napravio teoriju gde bi mogli da budu i počeo da kopam dok ih nisam pronašao.“

Ta upornost pokazala se ključnom. Da nije bilo interesovanja jednog ronioca i njegove spremnosti da godinama stari slučaj sagleda iz novog ugla, pitanje je da li bi porodica Martin ikada bila pronađena.

Automobil je bio toliko zatrpan da je izvučen samo deo konstrukcije

U martu naredne godine policija je uz pomoć dizalice pokušala da izvuče delove automobila zakopanog u sedimentu na dnu reke.

Kancelarija šerifa saopštila je da je vozilo bilo toliko zarobljeno u nanosima mulja i peska da su iz vode mogli da izvuku samo ram i pojedine delove koji su ostali pričvršćeni za konstrukciju.

„Zbog stepena do kog je vozilo bilo obavijeno sedimentom, iz vode su mogli da budu izvučeni samo ram i neki delovi koji su bili prikačeni za njega“, navela je kancelarija šerifa u saopštenju.

Ipak, analiza tih delova, zajedno sa drugim predmetima koje je ronilac izvukao sa mesta nesreće, omogućila je istražiteljima da sa velikom sigurnošću zaključe da je reč upravo o automobilu porodice Martin.

DNK potvrdio identitet Keneta Martina

Jedan od ključnih momenata u rasvetljavanju slučaja bila je analiza DNK uzorka uzetog sa mesta pronalaska ostataka. Taj genetski materijal upoređen je sa živim srodnicima porodice Martin, što je omogućilo istražiteljima da potvrde identitet Keneta Martina.

Kod drugih ostataka situacija je bila složenija. DNK pronađen u tim slučajevima bio je previše degradiran da bi se moglo doći do potpunog genetskog poklapanja sa živim rođacima.

Ipak, istražitelji su naveli da su na osnovu ukupnih okolnosti u kojima su ostaci pronađeni, kao i na osnovu antropološke procene, sigurni da su uspeli da pozitivno identifikuju i Barbaru Martin i njihovu ćerku Barbi.

Drugim rečima, iako nije bilo moguće dobiti isti nivo genetske potvrde kao u slučaju Keneta, sveukupni dokazi bili su dovoljno snažni da uklone svaku ozbiljnu sumnju u identitet.

Pronađeni i lični predmeti koji su potvrdili priču

Pored ljudskih ostataka i delova automobila, istražitelji su u reci pronašli i više predmeta koji su dodatno povezali mesto otkrića sa porodicom Martin.

Među njima su bili ostaci cipele, futrola za fotoaparat sa imenom i adresom Keneta Martina, kao i filmska traka iz aparata.

O tim detaljima govorio je Kolbi Lesioun iz laboratorije Othram, DNK centra koji je pomagao policiji u istrazi.

Posebnu pažnju javnosti privukla je upravo filmska traka, jer nosi i dodatnu emotivnu i simboličku težinu. U njoj bi se, možda, mogli nalaziti poslednji zabeleženi trenuci porodice pre tragedije.

„Možda će jednog dana biti objavljene fotografije onoga što se na tome nalazi, jer je to zaista neverovatan deo jedne misterije“, rekao je on za KOIN.

 Video: Nakon pet godina se nestala osoba proglašava mrtvom