Dve godine nakon smrti muža pronašla sam njegov tajni spisak: Ono što je tamo pisalo promenilo je život i meni i našim sinovima
Kada je nekoliko godina nakon suprugove iznenadne smrti među njegovim starim stvarima pronašla listu želja iz srednjoškolskih dana, Lesli Harter Berg dobila je ideju koja će s vremenom postati dirljiva porodična tradicija.
U kutiji s Rajanovim dnevnicima nalazio se i jedan u kom je zapisao stvari koje je želeo da uradi pre smrti. Za Lesli to nije bio samo slučajan podsetnik na prošlost, nego nov način da svojim sinovima sačuva uspomenu na njihovog oca.
Od tada svake godine na Rajanov rođendan ona i dečaci odaberu jednu stavku sa spiska i pokušaju da je ostvare. Tako su s vremenom precrtali neke od njegovih želja, poput igranja šaha u parku, građenja kule od karata visoke tri stope i odlaska na javno mesto u kostimima gusara. Neke ambicioznije stavke, poput bandži-džampinga, za sada ipak ostavlja za kasnije.
Način da dečaci zapamte oca
Ta tradicija pokazala se kao poseban način da Rajan ostane prisutan u njihovim životima, ali i da njegovi sinovi, koji su bili vrlo mali kad je umro, bolje upoznaju kakav je bio njihov tata. Lesli kaže da joj je važno da dečaci i dalje slave svog oca i znaju odakle dolaze, pogotovo zato što u mnogočemu liče na njega. Rajan je, kaže, i sam bio veliko dete koje je obožavalo Lego, Ratove zvezda i arkadne igre, pa se njegovo slavljenje u porodici pretvorilo gotovo u neku vrstu omiljenog dečjeg praznika.
Preminuo 2019.
Iza te tradicije stoji i teška porodična priča. Lesli, koja živi u Vankuveru u saveznoj državi Vašington, Rajana je upoznala na poslu, gde su zajedno radili na edukativnim sadržajima za decu. Zaljubili su se, venčali i pokrenuli svoju video-produkcijsku kompaniju. Ubrzo su dobili i decu - sina Vita 2015. i Rorija 2018. godine.
Međutim, 2019. godine dogodilo se nezamislivo. Tokom porodičnog prolećnog odmora u Diznilendu i Palm Springsu Rajan je iznenada preminuo od retke i nasumične moždane aneurizme i moždanog udara. Lesli se iz Kalifornije vratila kao samohrana majka, udovica i jedina vlasnica njihove kompanije.
Nakon toga usledio je period duboke tuge. Kako kaže, ljudi su joj često govorili: "Tako si ajka", a ona je dugo osećala da mora da opravda taj kompliment i tuguje na način koji drugima neće biti neprijatan. S vremenskom distancom na to gleda drugačije i poručuje da ne postoji ispravan način tugovanja t da snaga ponekad više liči na raspadanje nego na prisebnost.
Video: Nemanja R. snimio svoju smrt