Amnestirani ubica je pre nekoliko dana u Svrljigu ponovo ubio staricu, koju je potom silovao. Taj čovek je jedan od zatvorenika koji su 2012. godine pušteni na slobodu, nakon što su ispunili neke od uslova da budu amnestirani.Pa se zapitajte, dragi građani, koji procenat amnestiranih zločinaca je ponovo izvršio isti zločin u poslednje dve godine. Da li su te amnestije deljene kako se kome svidelo ili je postojala neka kontrola? Da li su ti zatvorenici praćeni nakon puštanja na slobodu? Kako je moguće da neko ko je već jednom ubio staricu, pa je nakon toga silovao može prevremeno da izađe na slobodu? Kriterijumi za pomilovanje nekog zatvorenika očigledno moraju biti stroži. Jer šta dobijamo time što očigledno poremećene ljude puštamo na slobodu? Nove zločine.Da je neko poveo računa o tome ko se pušta, možda danas ne bismo imali jezive naslove u štampi. A opet, kako unaprediti sistem amnestije kada kod nas nijedan sistem ne funkcioniše kako treba. Ovaj slučaj je samo još jedan primer otvaranja starih rana porodicama koje su slične nesreće pretrpele samo zbog nečije neposvećenosti poslu i propusta u sistemu. Ali ovo je Srbija, ovde je sve moguće. Šta drugo očekivati od zemlje u kojoj ima više osuđenika nego mesta u zatvoru.
