Prošle nedelje se mađarski premijer Viktor Orban u jedom dvorcu u Južnoj Poljskoj sastao sa poljskim političkim patrijarhom Jaroslavom Kačinskim. Sastanak je trajao šest sati, ali sa njega u javnost nije izašao ni jedan detalj, pa su novinari odmah počeli da špekulišu da dva političara spremaju zaveru.
U analizi nedavno objavljenom na sajtu nezavisne ruske novinske agencije Regnum, novinar Stanislava Stremidlovski je ponudila jednu od zanimljivijih verzija o tome šta se događalo u poljskom dvorcu.
"Dana 6. Januara mađarski premijer Viktor Orban i lider poljske vodeće stranke Pravo i pravda (PiS) Jaroslav Kačinski - koji se sada smatra najmoćnijim čovekom u Poljskoj, održali su sastanak u dvorcu u južnom poljskom gradu Nidžica. Orban je stigao u privatnu posetu. Njegov razgovor sa Kačinjskim je trajao skoro 6 sati, a tolika dužina susreta, očigledno, nije bio planirana unapred. Poljski radio je povodom toga citirao političara Joakima Brudzinskog iz stranke Pravo i pravda, koji je na svom Tviter nalogu napisao da toga jutra niko nije očekivao da će sastanak trajati toliko dugo2, navodi Stremidlovska, i nastavlja:
"Razgovor ove dvojice uticajnih evropskih političara nije imao zvanični status, zbog čega su njihove pres službe odbile da ga komentarišu ili da otkriju bilo kakve informacije o čemu se razgovaralo. Ova tajnovitost je podjednako uzbudila i poljsku i mađarsku i evropsku štampu. U vazduhu se osećao miris zavere u duhu stare dobre Evrope s početka 20. veka - šta bi još mediji mogli da traže uoči novogodišnjih praznika ?
Mađarski premijer Orban lično je dodao još malo tajnovitosti u vezi njegovog sastanka sa Kačinjskim rekavši: "Ako se pogledaju naše biografije, jasno je da smo ja i šef poljske vladajuće strank borci za slobodu određene vrste. Stoga, moglo bi se reći da smo stari prijatelji, a ja sam bio veoma srećan što sam poseto svog prijatelja".
Poljska novinarka je prokomentarisala da "mađarski premijer treba da bude pohvaljen za sarkazam”, jer su on i njegov “stari prijatelj” Kačinski sada na meti “demokratskih snaga" i u svojim zemljama i u Evropi.
"Orban je naravno duže pod pritiskom. Već nekoliko godina se optužuje za autoritarnost, suzbijanje slobode u Mađarskoj, a njegov nedostatak kritičkog odnosa prema Rusiji je početkom prošle godine izazivo bes u Poljskoj.U februaru 2015, uoči posete Varšavi, mađarski premijer je rekao da je EU snažno podeljena kada je reč o razvijanju odnosa sa Rusijom. Na jednoj strani su bili Mađarska, Češka Republika, Slovačka i Austrija.
"Verujemo da bez saradnje sa Rusijom ne možemo ostvariti naše ciljeve", rekao je tada Orban. Na drugoj strani su bile baltičke države, Poljska, i Vašington sa druge strane okeana, koji su tvrdili da je neophodno da se "Rusija snažno odvrati od saradnje sa Evropskom unijom".
Istovremeno, Orban je kritikovao predsedavajućeg Evropskog saveta Donald Tusk, štićenika Angele Merkel.
Tada je stranka Orbanovog “starog prijatelja” Kačinskog optužila mađarskog premijera da "deluje protiv jedinstva Evrope po pitanju odnosa sa Rusijom.
U to vreme, glavni front Varšave je bio na Istoku. Danas, nove poljske vlasti su suočene sa činjenicom da će morati da se brane uglavnom na Zapadu. Berlin najavljuje ozbiljne mere i neće ograničiti svoje tužbe samo na stranku Pravo i pravda u Briselu. Kao što su nemački mediji izvestili, vladajuća koalicija u Bundestagu razmatra uvođenje sankcija protiv "konzervativne vlade" u Poljskoj, koja po njima "nastavlja da krši principe vladavine prava, podelu vlasti i slobodu štampe. "
“Desna ruka” Angele Merkel, političar iz njene stranke Hrišćansko-demokratske unije Folker Kauder je u razgovoru za Špigl naveo da Brisel mora da "pronađe hrabrost da primeni sankcije" protiv prkosne Poljske ako "se krše evropske vrednosti."
Orban je protiv toga ostvoreno ustao. Mađarski premijer je javno rekao da Budimpešta nikada neće dozvoliti da EU kažnjava Poljsku... I to nije samo gest, već pokazatelj političkog kursa usvojenog u Budimpešti".
Kako je austrijski list Der Štandard primetio, Orban se trenutno nalazi na čelu "saveza naroda u EU ". Prema pisanju tog lista, vlade Mađarske, Poljske i Velike Britanije pokušavaju da uspore evropske integracije Budimpešta, Varšava, i druge dve zemlje Višegradske grupe - Češka i Slovačka, se pretvaraju u moćno udruženje, čije su aktivnosti usmerene na jačanje ''nacionalne politike” u EU. A njihov glavni protivnik se nalazi u Berlinu.
Poljska novinarka povodom toga piše: "Vreme je da priznamo očigledno: potrebna nam je drugačija Nemačka i različiti Nemci. Kancelarka Merkel je, nažalost, pokazala da je Berlinu teško da prati umereni srednji kurs. Nemačka ili klizi prema nacizmu ili ka vulgarnom razumevanju slobode i tolerancije. Evropi i svetu treba razumnija Nemačka, ona koja je prilagodljiva i tolerantna, ali koja je u isto vreme u stanju da čvrsto brani evropske vrednosti i interese građana EU."
Ta “drugačija' Nemačka je Austrija, sugeriše Stremidlovska. "Istorija je pokazala da se Austrijsko, a kasnije, Austro-ugarsko carstvo, razlikovalo po sposobnosti da sprovodi reforme, ali i da se istovremeno drži čvrste nacionalne i verske politike, sa razumevanjem o tome ko je bilo Otomansko carstvo".
"I danas," Stremidlovski piše, "Austrija demonstrira zavidan razum koji navodi centralne i evropske zemlje da se okrenu u njenom pravcu".
Vredi podsetiti da su se prošle godine, u češkom dvorcu Slavkov, sastali premijeri Austrije, Češke Republike, i Slovačke i objavili osnivanje Slavkov trougla. Njegovi ciljevi uključuju promociju saradnje u vezi saobraćajne infrastrukture, energetsku sigurnost, zapošljavanje mladih, prekogranične odnosa, i socijalne dimenzije integracije u EU i susednim zemljama EU-
"Kako je naveo Darijuš kavan iz poljskog Instituta za međunarodne odnose, Austrija sprovodi doslednu politiku izgradnje mostova između EU i Rusije. Beč je aktivno učestvovao u radu na [sada napuštenom] gasovodu Južni tok., koji bi povećao značaj gasnog čvorišta Baumgarten. Beč smatraju da su sankcije protiv Rusije nepotrebne."
Na kraju, Stremidlovski primećuje: "Dok su u Poljskoj, pod prethodnom vladom, sledili kruti antiruski stav, to je stvorilo probleme u Višegradskoj grupi i u odnosima Poljske sa onim evropskim zemljama koje nisu smatrale da je neophodno da se isprovocira sukob sa Moskvom. Slučajnost ili ne, ali postoji još jedan zanimljiva nijansa: kada uzimemo u obzir evropske dominantne nacionalne religije, katoličke zemlje kontinenta imaju tendenciju da budu više prijateljske prema Rusiji nego protestantske. Do sada je Poljska bila izuzetak i anomalija ovog pravila. Sada, Varšava ima priliku da preuzme svoje dostojno mesto u "osi naroda u EU". Pomoć Mađarske i Orbana će joj koristiti. Osim toga, razvoj odnosa sa Bečom preko Budimpešte će pokazati da su Poljaci u stanju da postignu dogovor i da sarađuju sa Nemcima, bez obzira šta Berlin misli".
