BEČ - Austrija već treću godinu zaredom beleži rast rada na crno, a eksperti u 2015. očekuju porast sive ekonomije za 4,5 odsto i ona će iznostit 21,3 milijarde evra, oko 8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Stručnjaci veruju da je razlog za porast rada na crno povećana stopa nezaposlenih i visoki porezi. Iako su u pitanju milijarde, Austrija unutar Evropske unije ipak ima najnižu stopu sive ekonomije.
Siva ekonomija je najjača u Beču gde se godišnje radom na crvno zaradi oko 5,9 milijardi evra. Na drugom mestu su Gornja i Donja Austrija sa po 3,5 milijardi evra godišnje. Građevinske i zanatske usluge najviše doprinose povećanju sive ekonomije.
Siva ekonomija prvenstveno šteti državi koja gubi prihod od 2 do 3,5 milijardi evra godišnje i zdravstvenim ustanovama koje su prinuđene da snose troškove lečenja u slučaju nesreće ili udesa pri nelegalnom radu.
Ljudi koji rade na crno se u Austriji nazivaju "fušeri“ (Pfuscher), a zlatno doba "fušeraja” u Austriji su bile godine 2003-2005 kada je zarada od rada na crno iznosila oko 11 odsto BDP-a.
Od ostali članica EU-a najveću stopu sive ekonomije ima Bugarska u kojoj oko 30 odsto bruto domaćeg proizvoda nije oporezovano. Drugo mesto zauzima Rumunija sa 28 posto, a treće Hrvatska, gde siva ekonomija iznosi 27,7 odsto BDP-a. Najniži procenat sive ekonomije pored Austrije imaju Luksemburg (8,3 odsto), Holandija (9 odsto) i Velika Britanija (9,4 odsto). Siva ekonomija u Srbiji iznosi više od 30 odsto BDP što je najviše u Evropi i za nekoliko odsto više nego u zemljama regiona.
(S. V.)
