LONDON - Samo manji deo od 240 milijardi evra "programa pomoći", odnosno kredita, koji je Grčka 2010. i 2012. godine dobila od međunarodnih institucija, potrošeno je na ublažavanje posledica financijske krize 2008. i za reformske programe, piše britanski Gardijan.
Veći deo kredita na kraju su pokupile banke koje su Grčkoj pozajmljivale novac pre finansijske katastrofe. Za razliku od većine država Europe, koje su povećale budžetske deficite da bi zaštitile penzionere i socijalne slučajeve, Atina je prisiljena da dramatično smanji svoj deficit i skreše penzije i minimalne plate.
Trojka je prvi puta priskočila Grčkoj na proleće 2010. godine jer Atina nije više mogla da finansira svoj dug od 310 milijardi evra, zadužen uglavnom kod velikih evropskih banaka. Dve godine kasnije, Međunarodni monetarni fond (MMF), Evropska komisija (EK) i Evropska centralna banka (ECB) daju Grčkoj i drugi "paket pomoći", namenjen otpisu 100 milijardi evra duga privatnim kreditorima.
Privatni vlasnici obveznica videli su da je njihova vrednost pala 53 odsto, pa su prihvatili i dodatni gubitak zamenivši taj dug za druge vrednosne papire s manjom kamatom. Time je eliminisano oko 100 milijardi evra grčkog duga, ali da bi se to postiglo potrošene su 34 milijarde - taj iznos dodat je na grčki dug.
Grčki penzioni fondovi, koji su bili veliki privatni kreditor, takođe su pretrpeli veliki gubitak.
Za pomoć grčkim bankama kojima je zbog pretrpljenih gubitaka oslabila sposobnost da zaštite sebe i depozite građana iskorišćene su 48,2 milijarde evra.
Konačno, 140 milijardi evra potrošeno za plaćanje prvobitnih kredita i kamata na njih.
Manje od 10 odsto novca od "programa pomoći" ostalo je grčkim vladama za ekonomske reforme i zaštitu najugroženijih društvenih grupa.
Uz sve ovo, grčki dug je još uvek oko 320 milijardi evra, od čega 78 odsto otpada na Trojku.
