"Mislim da treba da donesemo odluku da proširimo britanske vazdušne udare protiv ISIL na Siriju," naveo je Dejvid Kameron u pisanom obraćanju poslanicima koje je poslao pre govora u parlamentu, u kom se zvanično založio za ulazak u rat u Siriji.
Kameron je u pismu naveo da je u interesu britanske nacionalne bezbednosti da vrši udare na džihadiste i da im onemogući "sigurno utočište" u Siriji, uz ocenu da taj teret ne treba da bude samo na leđima britanskih saveznika. Ipak, odbio je ideju da pošalje kopnene snage u borbu protiv ISIL.
Britanske snage učestvuju u vazdušnim napadima na ciljeve ISIL u Iraku, ali nisu uključene u koaliciju predvođenu SAD koja se bori protiv ove terorističke organizacije u Sirji zbog protivljenja opozicionih stranaka koje su oprezne zbog ranijih nepopularnih intervencija u Iraku i Avganistanu.
"Moramo da uskratimo Islamskoj državi mogućnost da ima sigurno utočište u Sirji. Što joj je duže omogućeno da raste u Sirji to će veću opasnot predstavljati", rekao je on.
Kameron će, kako se očekuje, zakazati u parlamentu glasanje o ovom pitanju za 17. decembar. On je posle napada u Parizu 13. novembra, za koje je odgovornost preuzela Islamska država, pojačao pritisak na poslanike da podrže vazdušne napade u Sirji. Britanski premijer se u ponedeljak u Parizu sastao sa francuskim predsednikom Fransoa Olandom a posle susreta je izjavio da čvrsto podržava akcije koje je Oland preduzeo protiv Islamske države u Siriji.
Lider Laburističke stranke Džeremi Korbin protivi se bilo kakvoj vojnoj akciji, ali Kameron je, kako se čini, sve uvereniji da će dobiti dovoljnu podršku drugih laburističkih poslanika za svoj predlog, naročito posle prošlonedeljne rezolucije Saveta bezbednosti koja zemlje ovlašćuje da "preduzmu sve neophodne mere protiv Islamske države."
Prema anketi koju su prošle nedelje sproveli Tajms i JuGov, 58 odsto britanskih građana bi odobrilo zajedničke vazdušne udare u Siriji dok bi 22 odsto bilo protiv.
(Tanjug/RT)
