Tog dana je sa suprugom Elenom helikopterom pobegao iz Bukurešta, najpre u njegovu rezidenciju u Snagovu, a odatle u Trgovište, gde ih je uhvatila lokalna policija i predala vojsci. Tri dana kasnije, 25. decembra, vojni preki sud osudio ih je na smrt po raznim optužbama, od nelegalnog bogaćenja do genocida.
Pre nego što su streljani, Čaušesku je otpevao deo "Internacionale" i rekao da će istorija pokazati da je on bio u pravu. Njegova supruga vikala je prisutnima da idu dođavola.
Njihov grob, službeno, ne postoji. Na grobnici gde su sahranjeni stoje imena dva generala s datumom smrti koji odgovara datumu smrti bračnog para Čaušesku. Država je odbila sve zahteve porodice da se posmrtni ostaci prenesu u neki mauzolej ili crkvu i da im se obeleži grob.
O padu Čaušeskua u to vreme izveštavali su i mediji tadašnje SFR Jugoslavije. Jedan takav tekst objavljen je 5. januara 1990. godine u magazinu Naši dani, šest meseci nakon što je predsednik Rumunije svrgnut. Taj tekst bio je gotovo proročki i najavio skori krvavi raspad Jugoslavije.
Ovo je tekst "Komunisti lete u nebo" tada objavljen u Našim danima povodom revolucije u Rumuniji, autora Juse Prela:
"Zahvaljujući televiziji planeta je gledala nešto nesavkidašnje, direktan prenos građanskog rata ili revolucije, kako hoćete, iz Rumunije. Prema onome što je dolazilo, iz doskorašnjeg Čaušeskuovog crvenog kraljevstva, horor-filmovi su smešni. Drama koju smo uživo pratili iz Rumunije nadmašila je sve do sada viđeno putem najmoćnijeg medija.
A koliko je Televizija značajan faktor u savremenim ratovima najbolje su osetili rumunski revolucionari koji su požurili da osvoje bukureštansku televizijsku stanicu i da tamo smeste Komitet nacionalnog spasa. Rumunski vod je, izgleda, podcenio snagu medija i zaboravio na pravilo, ko raspolaže informacijama ima i vlast u rukama. Čaušesku je sigurno rumunske stvari držao u šakama, ali, biće da je zaboravio da gladni stomaci ne podnose vlast pa makar ona bila komunistička.
Zaista, bilo je fantastično gledati kako se jedan ideologizovani sistem, baziran na policiji, represalijama, saopštenjima, koji je sebi prorekao večnost, ruši za samo nekoliko dana. Živ čovek se sa pravom pita: pa šta su ti komunisti radili četrdeset godina, da bi im se kompletna religija skiknula za nekoliko dana? Hleb i ostala toliko pominjana hrana kod anketiranih Rumuna, biće da su glavni uzrok pada komunisticke ideologije.
I drugi faktor, bitan za kompletan komunistički poredak je što su komunisti svojim vernicima, za razliku od drugih religija, obećali raj na zemlji, Čaušesku, je uobičajenu granicu dolazećeg komunizma sa 2000. godine, pomerio na 2010. pa ga to opet nije održalo. Rumuni su postali siti svega, samo ne hleba i izašli su na ulice. TV kamere su nam otkrile zemlju daleko drugačiju od one koju je slikao Čaušesku. Rumunija je izašla siromašna, sa komadom hleba.
Otvorile su se grobnice prepune dece, otvorio se užas koji je naslućivan u inostranstvu. Pokazalo se da su svi diktatori isti, bez obzira kojom se ideologijom služe da bi vladali. Sveedno je mrtvima da li ih je uništio komunista Čaušesku, fašista Hitler ili rasista Piter Bota. Svaka vlast koja sama sebe kontroliše i koja je jedini interpretator istine, odnosno koja je izvan javne kontrole, postaje izopačena. Isto tako, svaka vlast koja je pozicije osvojila puškom stradaće od te iste puške. Mogu li to već jednom da shvate vladari Jugoslavije?
Da li možda čekaju da im se desi nešto kao u Rumuniji? Uporno odbijanje komunista da u jednoj izbornoj utakmici stalno dokazuju, poverenje masa, može ih na kraju balade odvesti tamo gde su otišli Čaušesku i njegova porodica. Jugoslovenski komunisti uporno se pozivaju na Ustav i zakon, što je smešno, jer oni su uradili i Ustav i zakon, i tvrde kako je osnivanje drugih partija protuustavno i protuzakonito.
I druga stvar, ubiše se naši neveseli komunisti, tvrdeći, kako bi te novoosnovane partije postale nacionalne. Za to nam navode i primere (Slovenački seljacki savez, Hrvatska seljačka stranka itd.). Kako je to smešno, kao da sadašanji delovi Saveza komunista u svom nazivu ne nose nacionalne oznake (Savez komunista Slovenije, Savez komunista Srbije) koji se otvoreno zalažu za nacionalne interese.
I jedni i drugi u svom nazivu imaju nacionalno obeležje, pa je prema tome neozbiljno kad komunisti tvrde da bi novoformirane partije postale nacionalne. Nastave li naši komunisti tvrdoglavo čuvati pozicije neće ih spasiti i armija, ni policija, ni DB, pa čak ni vlastita partija, baš kao što nije spasila ni Čaušeskua.
Nastave li komunisti i dalje da čuvaju Tita kao što su ga do sada čuvali, stvari u zemlji mogu da se odigraju na daleko jeziviji način. Ukoliko komunisti ne dozvole istinsku demokratizaciju Jugoslavije, lako može da im se ponovi rumunski televizijski spektakl. Samo što ovaj put dobri momci neće biti rumunski narod, a loši momci Čaušesku i pripadnici njegovog klana, već će u tim ulogama nastupiti domaći živalj. Zamislite sliku Jugoslavije pre recimo dve, tri godine.
Videli ste kako su u bukureštanski tv-studio Rumuni priveli Niku Čaušeskua. Kako bi, da se desila jugoslovenska revolucija, bila privođena deca naših mnogobrojnih diktatora, koji su se sada povukli u penziju. Pre toga su, naravno, bezdušno pljačkali zemlju u svoju korist i u korist svoje dece, i naravno, ma koliko to oni poricali, bezdušno su terorisali narod, naročito putem člana 133.Srećom po naše rukovodioce, mi imamo kolektivna rukovodstva, pa se, za razliku od Rumuna, gnev Jugoslovena ne može usmeriti samo na jednu porodicu, već na razne Špiljake, Mikuliće, Stambolće, Kardelje i da ne dužimo, jer još ćuskija verbalnog delikta lebdi nad glavom ljudi.
Kažemo sreća, jer kad se tolika količina gneva rasporedi na više njih, onda i oštrica pravde otupi. Eto, naši komunisti su bar u nečem bili mudriji od svog “velikog rumunskog prijatelja”, pa su bes naroda usmerili na kolektivizam. Hoće li rumunska revolucija osvestiti preostale socijalističke čelnika iz višegodišnjeg ljuljanja u čauri jednopartijskog konzervativizma, ili će pak, da spasu, makar glave, dozvoliti slobode i višestranačku demokratiju.
Gledajući i slušajuci komunističke vođe u našoj zemlji, čovek nema utisak da su oni spremni da se demokratskim putem bore za pozicije, jer, ono što je opijum za narod to je vlast za političare. I, na kraju, jedina dobra stvar za Jugoslovene, što su bar na nekoliko dana u drugi plan bile potisnute nevolje domaćeg socijalistickog raja, dok su gledali rumunsku revoluciju, koju bi, verujemo, Čaušesku, ne trepnuvši, nazvao kontrarevolucijom."
(Fokus.ba)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: NA IVICI SUKOBA? PUTIN PRETI NUKLEARKAMA! Tramp odmah reagovao! SAD spremne da odgovore!
