"Uspostavio sam kontakt s vlasnikom jednog hotela na Svalbardu, nakon samo dva sata razgovora on mi je poslao avionsku kartu, i evo, tu sam već gotovo tri godine", smeje se Jurić.
On je jedan od oko 2000 stanovnika grada Longjearbjena, najsevernije naseljene tačke na svetu. Polarna noć tu nastupa sredinom novembra i traje do februara, a temperature se često spuštaju do -40° stepeni.
"Nekom s mora, rođenom u mediteranskoj klimi, nije lako u početku, ali čovek se na sve privikne", kaže Romano.
Osim s niskim temperaturama i dugim mrakom, stanovnici moraju da se nose s velikim brojem polarnih medveda.
"Svi koji odlaze van grada moraju da nose pušku i signalni pištolj. U prošlosti je bilo slučajeva da su ljudi napadnuti i ubijeni nedaleko od grada. Svalbard je jako opasan za one koji ga ne shvate ozbiljno, vremenski uslovi se često naglo menjaju", nastavlja Romano.
Iako smo pretpostavili kako početak polarne noći i niske temperature znače četveromesečni boravak u zatvorenom, Romano uverava kako je Longjearbjen cele godine živ.
"Zimske aktivnosti ovde su bolje nego letnje. Planinarimo, vožnja saonicama koje vuku psi je izvrsna, a tu je i polarna svetlost, koju možete da posmatrate satima. Svako ko voli prirodu ovde ne može ostati ravnodušan. Krajolik je čudesan i ja mu se jednako divim danas kao i prvog dana. Imamo tu i bazen, bioskop, sportski centar, superbrz internet...", rekao je.
Svalbard je poznat i po nekim “severnjačkim” specijalitetima.
"Sve sam probao! Foku, kita, irvasa i ostalo. Polarnog medveda nema na meniju, ali uspeo sam da probam smeđeg medveda, koji se nudi u jednom od restorana", rekao je. Cene na krajnjem severu su itekako paprene, ali zato je i standard dobar.
"Ja radim kao konobar i barmen u jednom hotelu. Vrlo sam zadovoljan uslovima u Longjearbjenu. Neke stvari su jako, jako skupe. Dvostruko skuplje nego u Oslu ili ostatku Norveške, a zna da se dogodi da nam zbog nemirnog mora kasne namirnice. Jedino što je jeftinije ovde su cigarete i alkohol. Na njih se ne plaća nikakav porez", objasnio je.
Iako je Svalbard najpoznatiji po svetskom trezoru semena, tamo najnormalnije funkcioniše i univerzitet, imaju i svoj dom zdravlja, leti se organizuju festivali, a jedino čega nema, i što je zabranjeno su mačke i umiranje. Poslednja osoba je tu sahranjena pre 70 godina jer se tela sporo raspadaju, a mačke su zabranili jer napadaju lokalne ptice.
"Ja vam se tu osećam kao kod kuće. Svi moji planovi vezani su uz Norvešku i Svalbard. Jednostavno, to je moj drugi dom, moj ledeni raj. Hrvatska? Verovatno ću da se vratim pod stare dane, ali ovde sam sad srećan", zaključio je Romano.
Kurir.rs/24sata.hr
Foto: Facebook
NE PROPUSTITE
