Najtrofejniji trener košarkaša Partizana Duško Vujošević, u nacionalnom javnom miljeu, prilično zasićenim „kratkoročnim” vrednostima, čak i kada nije „in”, jeste magnet, za pohvalu, za pokudu, tek ide priča. Ovoga puta, samo po površini nema veze, sa košarkom.Da li i dalje primenjujete praksu da igračima preporučujete „lektiru” i da li je nekad neki odbio da pročita knjigu?"Pokušavam da utičem, da igrači koje treniram, i sa kojima inače imam veoma blizak odnos, budu elita. Pokušavam da se kod njih formira i navika čitanja. Naravno, kao i kod ostatka populacije, u proseku dva odsto njih čita, od tajkuna i političara preko doktora, takav je slučaj i sa sportistima. Ima nekih koji te savete prihvataju, kao što je to bio Lučić, Tepić, a ima onih kod kojih se takve stvari završavaju na nivou anegdote. Smatram da je čitanje za svakoga vrlo važno, pa čak i za sam sport, jer razvija fantaziju."Da li nađete vremena da sa igračima, kada pročitaju Vaš literarni „pik”, prodiskutuje, odnosno na suptilan način proverite da li su odradili „zadatak”?"Ne nadzirem i ne kažnjavam, sa svim igračima imam vrlo blizak odnos i za one za koje znam da to nije sfera intersovanja, ne prisiljavam ih da čitaju. Sa drugima prodiskutujem, ne u smislu kontrole, već me interesuje kako su oni doživeli i shvatili neke stvari, šta im znači ta knjiga."Koja tri naslova biste preporučili širokoj čitalačkoj publici u Novoj godini? "Šire čitalačke publike nema, a čitalačkoj publici preporučujem: “Brisanje”, Tomasa Bernharda, “Sloboda”, Džonatana Frenzena i “Razgovori sa Josifom Brodskim” od Solomona Volkova."Koji srpski, individualni ili timski, sportski događaj je bez premca u godini koju ispraćamo? "Nema ništa novo, veliki uspesi Novaka Đokovića."(Sport)
