Naša poznata spisateljica Biljana Srbljanović oštro je kritikovala seriju "Nemanjići - rađanje kraljevine", kako kaže, posle samo 23 minuta gledanja.
Ona je za to kratko vreme primetila puno nedostataka koje je nabrojala na Fejsbuku.
"Ok, gledala sam prvih 23 minuta tih Nemanjića i imam nekoliko početnih pitanja:
Zašto je Nemanja tako malaksao posle jednog dana i pola noći u zatvoru? Zašto jedva stoji i jedva hoda? Zašto je tako žedan, a kiša lije celu noć toliko da mu je i odeća potpuno natopljena? Pa i Mali Gorani umeju da skupe kišnicu kad su baš tako žedni. Zašto Adam stoji tako i prepričava mu šta se desilo u elipsi, umesto da svi podanici siđu, pomognu vladaru koji jedva stoji? Kad je to Adam skoknuo do Carigrada i vratio se, za taj dan i noć? (Ako je u pitanju duži vremenski period od toga, zašto to gledaocima nije jasno?) Što ga niko nije tražio tamo gde su ga pratioci (telohranitelji) ostavili, kad je straža već rasturena, a braća pohvatana? Što tako sporo jašu noću i svi ćute kad vide zarobljenog vladara?
Zašto, prilikom izgradnje Manastira Svetog Nikole, na građevini ima manje radnika nego kad ja renoviram kupatilo? Zašto se Ana Nemanjić, plemkinja i žena vladara, šeta među radnicima raspuštene kose i lično im sipa vodu iz čuturice? Zašto Ana uopšte tako razgovara sa svojim mužem, u kulturi u kojoj su žene bile toliko bezvredne, da se čak ni ne zna koliko je ženske dece osnivač srpske države uopšte imao? Kako to da Ana uopšte može Nemanji da prikenjava nešto oko odlaska kod braće?", deo je statusa koji je Srbljanovićeva objavila.
Ona je kritikovala i korišćenje turcizama u dijalozima "2 veka pre Turaka" i upitala zašto su "dijalozi pisani leksikom sedamdesetih godina 20. veka?"
"Ono što ljudima smeta kad govore o jeziku, a ne znaju da izraze, pa kažu da je "dorćolski" je zapravo rak rana mladih generacija glumaca, a to je dikcija. To čak nije ni dorćolski, to je jednostavno nepoznavanje tehnike glasa, artikulacije reči, upravljanja svojim govornim aparatom", napisala je ona.
"U slučaju Nemanjića svi govore isto - i vladar i njegova žena i vladar iznad i ispod, i sluga i čuvar i dete i običan vojnik. I ne samo to, oni govore jednako u svakoj situaciji: i zabrinuti i srećni, uplašeni ili očajni, besni ili na izdisaju. Prosto bi se reklo da bukvalno svaki lik govori kao sedamdesetogodišnji muškarac iz okoline Beograda", kritična je Srbljanovićeva.
Spisateljica dodaje da je ključni problem u tome što u seriji nema dramske radnje, zapleta i priče.
"Nema, ljudi, dobre serije bez dramske radnje, bez karaktera, bez priče. Nije dovoljno da se diviš državi i da se busaš u grudi i da ti neko prepričava istorijske (i para-istorijske podatke), i da ti eventualno skupina dekorisanih glumaca ilustrujujući izigrava kako je to moglo izgledati, bez ikakve unutrašnje drame, dileme, bez tragičke greške, bez dubine lika, bez karaktera od krvi i mesa u pravim ljudskim i sudbinskim situacijama, iz kojih kasnije izvire šira slika jednog doba, jednog važnog i velikog doba, jedne istorije i jedne države, ali tako da publika to shvati i zaključi, a ne da ti neko prepričava školski sadržaj, pa još i da greši", napisala je ona.
NE PROPUSTITE
"Ne treba ti, na primer, Stefan Nemanja da gleda zidare kako slažu kamenje, a Ana Nemanjić da ih služi kao keva majstora rakijicom i ladnim pivom, da bi rekao kako je osnivač države gradio zadužbine. Mnogo bi me više zanimalo da vidim kako i zašto je to odlučio, šta ga je tome vodilo i kakve su ga misli morile, šta mu se isprečilo i kako je to prebrodio, ali "iz unutra", a ne iz Vikipedije", objasnila je Srbljanovićeva.
(Kurir.rs)
Foto Vladimir Šporčić
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(КУРИР ТВ) ЗАШТО ЦАР ДУШАН СИЛНИ НИКАДА НИЈЕ ПОСТАО ДУШАН СВЕТИ? Ево који су кључни разлози!
