Srbija bi uskoro trebalo da dobije zakon o lobiranju, a stručnjaci smatraju će njegovim usvajanjem eventualni uticaj na donosioce odluka izaći iz "sive zone", odnosno da će prostor za korupciju biti značajno smanjen.
Usvajanje zakona o lobiranju predviđeno je i Akcionim planom za Poglavlje 23 i predstavlja jednu od preporuka instuticuje Saveta Evrope - Grupe država za borbu protiv korupcije (GREKO).
Taj zakon, kako ističe predsednik Društva lobista Srbije Nenad Vuković, ima veliki antikorupcijski potencijal i njegova suština je da uticaj na donosioce odluka postane transparentan.
"To je ono što razlikuje lobiranje od korupcije. Postaje vidljivo ko lobira, jer postoji lobistički ugovor koji je zaveden i za njega se plaća porez i svako može da ostvari uvid u to - ko je lobirao i prema kome", objašnjava Vuković.
On odbacuje navode da je lobiranje rezervisano za povlašćenje društvene slojeve, koncerne ili tajkune, ukazujući da upravo "marginalne" grupe mogu preko lobista da prenesu poruku i "da se njihov glas čuje".
"Vreme je da se stane na put kvazi savetnicima koji vrše uticaj na donosioce odluka. Mi se bližimo EU i da bismo imali lobiste u Briselu, moramo prvo da ih stvorimo u Beogradu, ali i da shvatimo i razumemo tu profesiju", ukazao je Vuković.
Važno je, kaže, da se lobiranje zakonski reguliše i da se ta profesija dekriminalizuje i dobije pravo građanstva, a lako će se, smatra, posle menjati zakon ako praksa pokaže da postoji bolji način.
Predsednik Transparentnosti Vladimir Goati podržava donošenje zakona o lobiranju, a za Tanjug kaže da će jedna od težih stvari biti da se lobistima onemogući konflikt interesa i da, uz taj posao koji obavljaju i za koji su plaćeni, ne obavljaju neke druge poslove za sebe lično. Kako kaže, važno je da se iz izađe iz "zamračene" zone uticaja, zbog čega se lobiranje, što je možda i razumljivo, sada smatra negativnim, budući da su to često neformalni uticaji na donosioce odluka.
"Lobiranje u "neosvetljenim ili poluosvetjlenim" kuloarima bi trebalo da u velikom delu postane deo prošlosti i da se lobisti potpuno zakonito bore za neki interes, da štite određene grupe i da to postane javno", rekao je Goati.
U SAD na primer lobisti javno traže da budu primljeni kod poslanika Kongresa ili Senata, kaže Goati i dodaje da to često može biti korisno, jer daju argumente kojih poslanik možda nije bio svestan, kao što i protivnici istog zakona mogu da ukažu na druge razloge.
Po definiciji, lobiranje je delatnost kojom se vrši uticaj na organe vlasti na državnom i lokalnom nivou, nezavisna i regulatorna tela, javna preduzeća i druga pravna lica koja vrše javna ovlašćenja u postupku donošenja propisa radi ostvarivanja interesa naručioca lobiranja. S druge strane, lobiranje nisu informacije, stavovi, mišljenja o zakonima i drugim propisima ili nacrtima zakona objavljenim u medijima, građanske inicijative, kao ni aktivnosti osoba koja kao stručnjaci saopštavaju svoje stavove i dostavljaju predloge organima vlasti.
Inače, prvi Nacrt radne verzije zakona o lobiranju nalazi se u završnoj fazi izrade, a konačnu verziju Nacrta zakona, Ministarstvo pravde će, rečeno je Tanjugu, taj dokument postaviti na svojoj internet prezentaciji.
U Ministarstva kažu da neće komentarisati pojedinačne odredbe tog zakona do same finalizacije Nacrta, ali navode da je cilj zakonsko definisanje uslova i načini obavljanja delatnosti lobiranja, pravila lobiranja, registar i evidencije u vezi sa lobiranjem i druga pitanja od značaja za lobiranje. Ranije su iz Ministarstva pravde saopštili da će u narednih nekoliko dana otvoriti javnu raspravu o prvom srpskom zakonu o lobiranju.
(Kurir.rs/Tanjug)
Foto Profimedia
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI: PREDSEDNIČKI IZBORI U RUSIJI: Koji mandat juri Vladimir Putin?!
