"Rođaka i ja smo se uputile u mesto gde žive Amiši. Ono je potpuno izopšteno iz spoljašnjeg sveta. U njega Amerikanci, baš kao što smo i mi tada, odlaze da kupe domaće proizvode, za kojima mnogi pate", priča Maša.
Prirodnije od "amiškog" ne postoji. Amiši pripadaju baptistima i Bibliju shvataju doslovno. Sebe smatraju onima koji ovozemljski život žive na pravi način, što bi značilo - žive bez svih "iskvarenosti" modernog doba. Nemaju mobilni telefon, televizor, Fejsbuk, ne koriste električnu veš mašinu, a to je samo početak.
"Njihove kuće izgledaju kao i sve druge seoske kuće u Americi, ali zapravo su pravljene za veliki broj članova porodice, jer Amiši obično imaju od petoro do sedmoro dece. Njihova odeća je ručno pravljena i obično je crne boje. Oženjeni muškarci moraju da puštaju bradu, ali da briju brkove jer oni nisu dozvoljeni, dok ženama nije dopušteno da šišaju kosu", ističe Kraljevčanka.
Amiši su protivnici tehnologije i sve što poseduju su ili sami napravili ili koriste prirodu u te svrhe. A život im je daleko od idile, da bi oprali košulju ne mogu da stisnu dugme, već treba da vrte pedale!
"Koriste vetar za pravljenje struje, imaju i svoju sijalicu, mašina za veš im je ručna, vozi se kao bicikl, voze isključivo bagi kočije, imaju svoje voće, povrće, stoku", kaže Maša i navodi da iako deluju kao zatvoren narod, oni su i te kako prijatni i raspoloženi za razgovor.
Pored toga što su iznenađujuće prijatni, vrlo su demokratični, tako da svojoj deci daju da okuse i čari spoljašnjeg sveta - ali uz bitno upozorenje, ako se ne vrate, za njih će biti mrtvi.
"Adolescentima roditelji dozvoljavaju da okuse život "normalnih ljudi", ako se odluče za njega naspram života njihove porodice, kod kuće više nisu dobrodošli. To ide i do tih granica da ih se i roditelji odriču", otkriva Nestorovićeva.
Kraljevčanka je imala retku priliku da se upozna sa jednim svetom potpuno drugačijim od našeg modernog, i kako kaže, fascinirana je.
"Oduvek me je oduševljavala činjenica da "tamo negde" postoje ljudi koji potpuno prkose pravilima brzog i nezdravog života, jednostavno živeći po svojim pravilima. Čak i jezik im je jedinstven, govore na način sličan nemačkom, ali ni Nemci ih ne razumeju. Oni su potpuno odani svom svetu i u njega nikog ne primaju", objašnjava Maša za "24 sata".
Iako je nisu primili, uspela je da zaviri u njega i uvidi cenu koju plaćaju za ovakav život, a posebno je visoka za njihovu decu.
Tokom te posete, Maša je saznala da su Amiši narod koji procentualno ima najviše bolesne dece, tačnije dece koja su se rodila sa nekim poremećajem. Razlog tome je to što su Amiši brojčano mali narod i uglavnom svi imaju iste pretke, pa se zbog krvnog srodstva dešava da deca jednostavno ne budu zdrava.
"Volela bih da živim tamo bar mesec dana, ali pošto nisam Amiškinja, to su samo pusti snovi", zaključuje ova radoznala devojka.
(24sata.rs)
