Pokušajem da preuzme "Trepču", vlada Kosova nameravala je proteklih dana da pod kontrolu stavi i rudnike "Crnac" na Rogozni i "Belo brdo" na Kopaoniku, koji su delom i na teritoriji centralne Srbije. Mada je ova "akcija" zvanične Prištine stopirana, Albanci će sigurno i dalje nastojati da se, uz pomoć stranih mentora, domognu ovog bogatstva.
Na terenu sve je jasno. Samo su ulazi u ova dva rudnika na teritoriji opštine Leposavić, odnosno severnog Kosova. Ruda se mahom kopa u oknima koja zalaze duboko na teritoriju centralne Srbije, odnosno opština Novi Pazar i Raška, a postoje čak i ulazi u rudnike iz ovih opština - objašnjava Milutin Stefanović, doskorašnji predsednik MZ Lešak i jedan od inicijatora za povratak Leška, Belog Brda, Bistrice, Vračeva i drugih delova opštine Leposavić Srbiji, odnosno za formiranje opštine Lešak.
- Bez obzira na to kako će se završiti pregovori oko "Trepče", Srbija nipošto ne bi smela da dozvoli da ova dva rudnika, prebogata rudom olova, cinka i srebra padnu u ruke Albancima. Samo "Belo brdo", gde se ruda kopa od 1933. godine, mogao bi da hrani znatan broj žitelja Leposavića. Tu su i "Crnac", "Koporić" i "Žuta prla", koji takođe raspolažu značajnim rezervama obojenih metala. Ako se sve to tek tako preda Prištini, imaćemo presedan, jer će samoproklamovana država Kosovo eksploatisati rudno bogatstvo na teritoriji Srbije - naglašava Stefanović.
Naš sagovornik ističe da je ovaj prostor, koji nikada nije bio Kosovo i na kome nikada nisu živeli Albanci, sa kompletnim rudnim bogatstvom pedesetih godina prošlog veka tadašnjoj albanskoj vrhuški u Prištini partijskim dekretom, na silu, iz samo njemu znanih razloga, poklonio tadašnji Titov saborac Petar Stambolić.
- Da je bilo dobre volje i pameti, Srbija je sve to na vreme mogla da povrati, imala je više prilika. Nažalost, sve je sada delom i u rukama samozvane države Kosovo i moćnika iz inostranstva - upozorava Stefanović.
HOĆE I "GAZIVODE"
Priština namerava da pod svoju kontrolu stavi i jezero, branu i hidroelektranu "Gazivode" kod Zubinog Potoka. Zanimljivo je da je i ovo čisto srpski resurs, koji je gradila Srbija, a čak dve trećine jezera nalazi se u Srbiji (opštine Novi Pazar i Tutin) 15 kilometara od administrativne granice sa Kosovom, duboko na teritoriji Srbije.
UGROZIĆE I PANČIĆEV VRH
Granica samoproklamovane države Kosovo "prolazi" i vrhom Kopaonika, samo nekoliko stotina metara ispod Pančićevog vrha. Da na vreme nije izvršena korekcija, Albanci bi "izašli" i do samog mauzoleja i krova Srbije. Neke ski-staze nalaze se na teritoriji Kosova, a nikakvo iznenađenje neće biti ako Priština odluči, kao što je pokušala sa "Trepčom", da i deo Kopaonika proglasi "svojom teritorijom".
