icon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-galleryicon-homeicon-nexticon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

Luksemburg počinje s rudarenjem asteroida
Foto: Printscreen Twitter Serbian PM

Nove tehnologije

Luksemburg počinje s rudarenjem asteroida

Financial Times

U narednih pet godina mala evropska zemlja, zajedno s dve američke kompanije, krenuće u eksploataciju resursa van Zemljine atmosfere

Prva komercijalna misija u cilju eksploatacije resursa asteroida mogla bi otpočeti u narednih pet godina. Vlada Luksemburga i dve američke kompanije za istraživanje svemira trenutno rade na pripremi zajedničkih misija u kojima bi roboti tražili vodu i minerale van Zemljine atmosfere.

Otkako je Luksemburg u februaru objavio da želi da postane globalni centar za vađenje rude iz asteroida, stvari su se odvijale veoma brzo, kaže zamenik premijera Etjen Šnajder (Etienne Schneider).

„Svemirske agencije i kompanije širom sveta izrazile su zainteresovanost za saradnju“, dodaje on.

Luksemburg sarađuje s kalifornijskom kompanijom „Dip spejs industriz“ (Deep Space Industries, DSI) na pripremi zajedničke misije pod nazivom „Prospektor-X“ (Prospector-X). Reč je o maloj, eksperimentalnoj svemirskoj letelici, za koju se razvijaju nove tehnologije koje bi mogle da budu korišćene za slanje robota-istraživača na asteroide posle 2020.

Pored toga, Veliko Vojvodstvo je u završnoj fazi pregovora s još jednom američkom grupacijom „Planetari risorsiz“ (Planetary Resources), čiji su akcionari, između ostalih, Lari Pejdž (Larry Page) i Erik Šmit (Eric Schmidt) iz „Alfabeta“ (Alphabet), matične kompanije „Gugla“, osnivač „Virdžina“ (Virgin) ser Ričard Brenson (Sir Richard Branson) i armija preduzetnika iz Silicijumske doline.

Umesto lansiranja samo jedne, velike i skupe letelice, istraživačka misija bi, radi bolje funkcionalnosti, mogla da se sastoji od slanja čitavog roja malih sondi, ne većih od akten-tašne i opremljenih brojnim kamerama, spektrometrima i drugim naučnim instrumentima, koje bi koristile veštačku inteligenciju u međusobnoj komunikaciji tokom skeniranja asteroida i analize njegovog sastava.

„Prospektor-X“ će biti konstruisan u Luksemburgu. Između ostalog, njegov zadatak će biti i da utvrdi koliko su elektronske komponente vrhunskih performansi sposobne da izdrže snažnu radijaciju kojoj će biti izložene tokom dužeg boravka u svemiru, kao i da testira sistem za stvaranje trodimenzionalnih slika i navigaciju, a koji je razvijen na Univerzitetu u Luksemburgu, navodi Grant Bonin, glavni inženjer DSI.

„Luksemburg je svojim učešćem uneo ogromnu promenu“, kaže predsednik DSI Rik Tamlinson (Rick Tumlinson). „Istog trenutka je razbijen mit o tome da je rudarenje asteroida ili fantazija neke bogate klike iz Silicijumske doline, ili imperijalistička zavera SAD s ciljem osvajanja Sunčevog sistema.“

Ova zemlja ulaže znatne finansijske resurse u razvoj rudarenja asteroida preko nacionalne investicione banke i bespovratnih sredstava namenjenih istraživačkim i razvojnim projektima, mada Šnajder nije želeo da kaže o kojoj sumi je reč.

Osim razvoja tehnologije, Luksemburg želi i da postavi pravne temelje za korišćenje svemirskih resursa, kako u domaćem, tako i u međunarodnom pravu. „Zaista bih voleo da se pokrene debata u UN o nekom novom zakonu o svemiru koji bi dopunio ili zamenio Sporazum o svemiru iz 1967. godine“, kaže Šnajder.

Ono što najviše raspaljuje maštu javnosti jeste mogućnost eksploatacije bogatih nalazišta plemenitih metala, kao što su zlato i platina. Ipak, svi koji imaju veze sa ovom industrijom u nastajanju slažu se da će takvi planovi moći da se realizuju tek u dalekoj budućnosti.

Prvi resurs koji bi mogao da se koristi jeste led, iz kojeg bi se dobijala voda za svemirsku industriju. „Voda igra ključnu ulogu u velikom broju aktivnosti u svemiru - a biće mnogo jeftinije proizvoditi je tamo nego dopremati je sa Zemlje“, kaže Kris Luiki (Chris Lewicki), direktor „Planetari risorsiza“. „Voda će definisati 21. vek u svemiru kao što je nafta definisala 20. vek na Zemlji.“

Električna energija proizvedena pomoću solarnih panela u svemiru razlagala bi vodu na njene sastavne elemente, vodonik i kiseonik, koji rekombinacijom postaju moćan izvor energije, ili bi se voda koristila direktno kao pogonsko gorivo.

„Prospektor-X“ će testirati elektrotermalni vodeni pogon - uređaj koji pomoću solarne energije zagreva vodu do visoke temperature i pritiska i ispušta paru koja pokreće letelicu. „To je zapravo leteći čajnik“, kaže Bonin.

Za kopanje ruda pomoću robota neophodna je maksimalna jednostavnost, dodaje on. „Humanoidni roboti s rukama i nogama ne bi mogli dugo da funkcionišu na asteroidu jer bi prašina ubrzo stvorila elektrostatičke probleme. Moraćemo da napravimo jednostavne i robustne sisteme sa što je moguće manje pokretnih delova.“

Šnajder kaže da je inicijativa za iskopavanje rude na asteroidima odlično prihvaćena u Luksemburgu, koji je u poslednje vreme privukao mnogo negativnog publiciteta zbog finansijskih skandala s kojima se povezuje. „Ljudi više ne žele da slušaju o ‘panamskim papirima’, ‘Luksliksu’ i Luksemburgu kao poreskom utočištu - jer mi to nismo“, kaže on.

„Tri četvrtine naših poslovnih aktivnosti nema nikakve veze s finansijskim uslugama, i ljudi žele da nastave razvoj proizvodnje satelita i visoke tehnologije, koja je u Luksemburgu već jaka.“

Clive Cooksonscience editor

 

Pratite Kurir na VIBERU:
http://chats.viber.com/kurir

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...