"Srbija i Rusija si tradicionalni prijatelji, ali kada je to Srbija izrazila nameru da bude deo Rusije? Kakva je to vulgarizacija spoljne politike Srbije?" zapitao je Dačić. On je istakao da je veoma zadovoljan razvojem bilateralnih odnosa i podrškom Nemačke, ali smatra da su reči Mihaela Rota, "najblaže rečeno, neumesne i uvredljive."
Dačić je dodao da pridruživanje sankcijama Rusiji nije za Srbiju pitanje jednostavnog procesa usklađivanja naše spoljne politike sa EU, već je za nas vitalno pitanje, "jer je Rusija zemlja koja se protivi priznanju kosovske nezavisosti u UN, dok zapadne zemlje, van dijaloga u Briselu, sve čine da nateraju sve druge da priznaju Kosovo".
"Koja bi zemlja radila sama protiv sebe? Neće sigurno ni Srbija. A o famoznim kriterijumima za članstvo, videli smo da zemlja koja je proterala više od 200.000 Srba i nije im dozvolila da se vrate, zemlja koja zabranjuje ćirilicu, koja rehabilituje fašiste i negira holokaust, danas blokira Srbiju na evropskom putu. Jesu li to kriterijumi koje je Hrvatska prošla?" navodi se u saopštenju.
"Navikli smo da nas svi pozivaju da prođemo katarzu i suočimo se sa svojom prošlošću, samo hoće li to neko reći i Zagrebu, Prištini, Sarajevu, ili samo Beogradu?", istakao je Dačić.
Rot: Ako ste odlučni da budete deo EU, a ne Rusije
Ako je Srbija odlučna u svojoj nameri da bude deo Evropske unije, a ne Rusije, onda vas Nemačka podržava u tom pravcu, izjavio je danas državni ministrar u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova Mihael Rot, ali je dodao da EU ima svoju spoljnu i bezbednosnu politiku i očekuje od Srbije da postepeno usklađuje svoju poziciju sa njima.
"To ne znači da Srbije treba da preseče sve svoje istorijske, kulturne ekonomske ili političke veze sa zemljama poput Rusije. Ali moramo da imamo zajedničke stavove u osnovnim spoljnopolitičkim i bezbednosnim pitanjima" rekao je Rot na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
On je, učestvujući u debati na temu evropskog puta Srbije, naglasio da EU ima definisanu spoljnopolitičku i bezbednosnu politiku, a da je zadatak Srbije da se uskladi sa postojećim pravilima.
Rot je rekao da EU, učeći iz svog dosadašnjeg iskustva, neće činiti nikave ustupke po pitanju ispunjavanja kriterijuma za članstvo.
Mir je mnogo više od perioda bez rata
.Prilikom učešća na debati sa temom "Evropski put Srbije" na Fakultetu politiučkih nauka, Rot je rekao da je "mir mnogo više od perioda bez rata".
"Evropska unija je mnogo više nego mirovni projekt i mnogo više nego obično tržište. Iznad svega, ona je unija vrednosti, tolerancije, pluralizma i demokratije" rekao je Rot.
Po pitanju kriterijuma za članstvo, Rot je iskučio svaku mogućnost kompromisa.
Rot je rekao da je pitanje ratne prošlosti "najbliže njegovom srcu".
"Zemlje iz regiona moraju da se suoče sa sopstvenom istorijom. Međusobno poverenje može da se uspostavi jedino nakon konfrontiranja sa prošlošću", rekao je Rot i dodao da su Nemačka i Francuska, kroz dijalog i sarađu, uspostavile poverenje nakon Drugog svetskog rata.
Na kraju uvodnog govora, Rot je naveo studentima u kojim segmentima mogu da utiču na tok pregovora.On je istakao prava manjina, posebno Roma kao najbrojnije manjine u Evropi, kao ključni deo savremenog društva.
"Borite se za svoja ljudska prava, neka vlada bude odgovorna, zahtevajte slobodu medija i suočite se sa svojom prošlošću, treba vam jako civilno društvo kako bi pregovori bili uspešni, a ja računam na vas", poručio je Rot studentima FPN-a.
