„Nije ni tako neobično upenziji, veruj da nije“, prilično uverljivo mikaže Rodoljub Milović, relativno svež, penzioner, donedavno načelnik Uprave kriminalističke policije Srbije. Suprotno poziciji s koje je profesionalno tiho skrajnut, o njemu su mesecima, uglavnom tokom prve polovine prošle godine, pojedini mediji pisali kao o učesniku značajnih afera. Nije se povodom toga često javno oglašavao, a i kad je to činio, sa stanovišta njegovih prijatelja - bolje da nije.Prve mesece penzionerskog staža provodi veoma aktivno. Najviše uz reku. U okruženju i druženju takođe s bivšim policajcima. „Fino smo se tu okupili.“Poznat u policiji, i van nje, jednostavno kao Rođa, pitam ga da li deli mišljenje nekadašnjih kolega da je od svih baš on najviše „nadrljao“?„Čini mi se da jesam. Ma, jesam. A samo zbog mog bezobrazluka nisam skroz. Mislio sam neko vreme da su Mile Novaković i Bora Banjac izvukli deblji kraj... Posle „Sablje“ doživeo sam haos. Pisali su o meni budalaštine, da sam uzimao novac, falsifikovao iskaze, iznuđivao ih. To mi je posle „Sablje“ teže palo nego ono što se kasnije dešavalo. Bio sam neiskusniji, znaš - stigla demokratija u Srbiju, mi glumimo neke fanatike, zalećemo se... I na kraju shvatiš o čemu se radi.“CEO TEKST PROČITAJTE NA PORTALU NEWSWEEK.RS
