Sandri Ljubinković (25) lekari u Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici već sedam godina ne uspevaju da ustanove dijagnozu. Njoj je prvi put pozlilo 2008. godine dok je završavala gimnaziju. Devojka je od tada na bolničkim ispitivanjima bila pet puta po 21 dan u Kliničkom centru Vojvodine, a dijagnoze su se ređale. Prvo joj je dijagnostikovan meningitis, potom tumor na mozgu, moždani udari, da bi joj u mitrovačkoj bolnici pre dve godine bila dijagnostikovana epilepsija. Sandra je poslednji put pred kraj 2014. lečena u Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici na Odeljenju neurologije, a sada je na kućnom lečenju.Ona trenutno nema pravo na banjsko lečenje, a njeni roditelji se nadaju da će im RZZO ove godine omogućiti da se Sandra leči u Banji Kanjiži, gde je već u dva navrata boravila pre sedam godina. Prošle godine i prvostepena i drugostepena komisija su odbile preporuku mitrovačkih neurologa."Više ni mi sami ne možemo da se snađemo u tim dijagnozama, puna nam je kuća lekarskih izveštaja i otpusnih lista. Sandra je pravo iz bolničkog kreveta upisala Poljoprivredni fakultet, ali je zbog nemaštine posle prve godine morala da ga napusti i da se vrati kući. Tada joj se stanje pogoršalo, pala je u duboku depresiju, a nesvestice su bile svakodnevne", pričaju roditelji Milanka i Đorđe, kojima je jedini stalni prihod socijalna pomoć.Devojka svakodnevno pije gomilu lekova, koji mesečno koštaju 7.000 dinara, i ne može da se kreće bez tuđe pomoći. Uz to boluje od agorafobije, pa u dvorište izlazi samo u društvu roditelja ili prijatelja. Roditelji su očajni jer od 19.000 dinara socijalne pomoći ne mogu da podmire ni minimalne troškove za hranu i račune, dok za Sandrine lekove moraju da pozajmljuju od zelenaša.
