Od kontinentalnog dela Čilea do ostrva Ćiloe u istoimenom arhipelagu bi uskoro trebalo da bude sagrađen najduži most u Južnoj Americi. Međutim, meštani ovih ostrva i nisu baš oduševljeni time.Na ovim ostrvima je svojevremeno boravio i čuveni istraživač Čarls Darvin, koji je upravo ovde prisustvovao retkoj vulkanskoj erupciji koja mu je pomogla da bolje razume geološke procese, što mu je kasnije poslužilo prilikom studija o nastanku koralnih grebena i vulkanskih atola.
Danas ovih 30 ostrva čine posebnu, veoma nezavisnu zajednicu koja mnogo drži do svog identiteta. Starije generacije i dalje veruju u magične legende i priče koje su se prenosile sa kolena na koleno.
Na primer, meštani veruju da obližnjim vodama plovi brod duhova Kaleuće, koji nosi duše preminulih mornara - a lokalci veruju i u Trauka, gnoma koji može da ubije pogledom i čija meta su najčešće device. Prvi susret sa katolicizmom se na ovim ostrvima dogodio u 17. veku sa jezuitima. Tragovi koje su misionari ostavili se vide na svakom koraku.
Duž obale je poređano 160 crkava u jarkim bojama koje su izgrađene u skladu sa tradicijom lokalaca, koji su se pokazali kao vrlo vešti u izradi drvenih brodova. Šesnaest od ovih 160 drvenih crkava je uvršteno u Uneskovu listu svetske baštine, a i većina kuća na ovom arhipelagu je takođe izgrađena u jedinstvenom stilu od lokalnog drveta, čime se arhitektura značajno razlikuje od kolonijalne arhitekture u ostatku Čilea.
Međutim, nova vremena donela su vetar promena na ova ostrva. Vlada Čilea je odlučila da ova ostrva poveže sa kopnom tako što će do njih izgraditi most. Ovaj most bi tako postao najduži most u Južnoj Americi. Lokalna aviokompanija je pre par godina uvela letove do jednog manjeg aerodroma na ovom ostrvu, ali je ljudima koji ovde žive omiljeni vid transporta i dalje polusatna vožnja trajektom. Izgradnja mosta bi romantičnu vožnju od pola sata pretvorila u dosadnu trominutnu vožnju, žale se meštani.
- Rečeno nam je da će nam novoizgrađeni most otvoriti mnoge mogućnosti. Na primer, imaćemo mogućnost da brže i efikasnije stignemo do kopna kako bismo se lečili, a to je nešto što nam je svakako neophodno. Međutim, zašto deo novca predviđen za izgradnju tog mosta ne bismo preusmerili u izgradnju moderne bolnice na ostrvu? - priča Andres Bravari, arhitekta koji živi na ostrvu. Osim zdravstvene koristi koje bi meštani imali od izgradnje puta, vlasti se nadaju da bi to moglo da poveća prihode od turizma, kao i da bi izgradnja mosta povećala interes investitora za ovaj arhipelag.
Međutim, meštani su zabrinuti zbog toga što znaju da će uz sve te koristi, novi most sa sobom doneti i uništenje životne sredine, zagađenje mora i kopna, ali da bi povećan broj došljaka predstavljao udar na jedinstveni kulturni identitet ove male zajednice. Nedavno otvaranje tržnog centra u istorijskom centru glavnog grada ovog ostrva, Kastra, nije prošlo baš najbolje. Tržni centar je sagrađen, ali zbog nerešenih pravno-imovinskih odnosa još uvek nije otvorio svoja vrata za posetioce.
Ostaje da se vidi hoće li stanovnici ovog arhipelaga uspeti da se odupru savremenim tokovima i da očuvaju svoj identitet na koji su toliko ponosni.
