Dolinu reke Hunza, na granici Indije i Pakistana, zovu "oaza mladosti". Životni vek stanovnika ove doline je 110 – 120 godina. Oni se skoro nikada ne razboljevaju i izgledaju mladoliko.
Znači, postoji neki način života, približan idealnom, kada se ljudi osećaju zdravi, srećni, ne stare, kao u drugim zemljama već od 40-50 godina starosti. Zanimljivo je da stanovnici doline reke Hunza, za razliku od susednih naroda, izgledaju slično Europljanima.
Prema legendi, ovu malenu planinsku državu, osnovala je grupa vojnika Aleksandra Velikog tokom indijskog pohoda. Oni su naravno, uspostavili tu strogu vojnu disciplinu – takvu da su stanovnici s mačevima i štitovima morali da spavaju i jedu, pa čak i da se i igraju.
Hunze žive u blizini čuvenog planina – mesta gde se spajaju tri najveća planinska lanca u svetu: Himalaje, Karakorum i Hindu Kush. Od 14 vrhova na planeti, koji su preko osam hiljada metara, pet ih se nalazi u blizini. U svetu ovaj "Izgubljeni svet" je malo poznat, ne samo zbog geografskog razloga, već i političkog: Hunze, zajedno sa nekim drugim narodima u dolini Himalaja, nalaze se na teritoriji na kojem se skoro 60 godina vodi spor između Indije i Pakistana.
Majke od 65 godina Hunze se kupaju u ledenoj vodi, čak i na temperaturi 15 stepeni ispod nule, sa sto godina plešu, a 40-godišnje žene izgledaju kao devojke, sa 60 godina imaju skladnu i savršenu figuru, sa 65 godina rađaju decu. Leti jedu sirovo voće i povrće, a u zimskom razdoblju na suncu sušene marelice, proklijale žitarice i ovčji sir.
Razdoblje kada voće još nije zrelo Hunze zovu "gladno proleće", ono traje od dva do četiri meseca. U ovim mesecima, oni skoro ništa ne jedu, samo jednom dnevno piju napitak od suve kajsije. Ovaj post je kod njih uzdignut do kulta i strogo se poštuje.
Škotski doktor Mak Harison, koji je prvi opisao "srećnu dolinu", naglašavao je da je upotreba proteina kod njih na najnižem normalnom nivou, ako se uoće on može nazvati normalnim. Dnevno Hunze unose u proseku 1933 kalorije koje sadrže 50 g proteina, 36 g masti, 365 g ugljenih hidrata.
Škot koji je živio u neposrednoj blizini doline Hunza 14 godina, došao je do zaključka da je ishrana glavni faktor dugovečnosti ovog naroda. Stoga ne iznenađuje da komšije Hunza koji žive u istim klimatskim uslovima, stradaju od najrazličitijih bolesti. Njihov životni vek je dva puta kraći.
Presudan način ishrane "U knjizi Hunza"– ljudi koji ne znaju za bolesti, R. Birčher je otkrio tajne dugovečnosti Hunza. Ishrana je ključ svega. Uključuje veliku količinu sirovih namirnica, prirodne proizvode, u prvom redu voće i povrće. So koriste minimalno, kao i alkohol i slatkiše, a tokom godine imaju period gladovanja.
Za svoju tajnu dugovečnosti meštani kažu jednostavno: budi vegetarijanac, stalno radi fizički, uvek se kreći i ne menjaj ritam života, tada ćeš živeti od 120 do 150 godina. Visoka radna sposobnost u najširem smislu reči, kod Hunza se manifestuje kako pri radu, tako i tokom plesova i igara. Za njih je proći 100 – 200 kilometara, isto što i za nas prošetati oko kuće. Oni se izuzetno lako penju uz strmu planinu da bi preneli neku vest, i vraćaju se kući sveži i veseli.
Hunze se stalno smeju, oni su uvek dobro raspoloženi, čak i ako su gladni i ako im je hladno. Nikada se ne ljute, ne žale se, nisu nervozni, ne svađaju se međusobno i s potpunim duševnim spokojom nadilaze fizičku bol, nevolje, buku, navodi se u literaturi o ovom vrlo zanimljivom plemenu.
(Danas.hr/scena.ba)
