icon-commentsicon-galleryicon-reacticon-totopicon_react
Foto: Profimedia

VELIKE LJUBAVI

FRIDA KALO I DIJEGO RIVERA: Fatalna privlačnost slona i golubice!

Objavljeno: 05.09.2018. 08:07h

 

Ako na ulici vidite ženu sa crvenim šalom, kose upletene cvećem, u beloj izvezenoj bluzi i dugoj suknji, to je sigurno žena koja sanjari. Pored nje nije ogroman muškarac s paletom u ruci. Frida Kalo i Dijego Rivera i danas su inspiracija i za umetnost i za ljubav


 

Ona je bila mlada, niska, crnomanjasta, sastavljenih gustih obrva i jakih nausnica, talentovana, bolesna i vrlo nesrećna. On je bio zreo muškarac, ogroman, s velikim šakama i stomakom, talentovan, zdrav i srećan. On priznati slikar, ona potpuno nepoznata. Bio je veliki zavodnik, a ona jako ljubomorna.

 

Kad su se 1929. venčali, imala je 22 godine, a on 42, i ova razlika u godinama smetala je svima osim njima. Njoj je s njim bio prvi brak, njemu treći. Volela ga je do smrti, a on nikad nije prestao da je vara. Ona je donela "meksikanidad", romantični i magični realizam, on je radio murale. Oboje su voleli svoj rodni Meksiko, novu umetnost avangarde, komunizam, feminizam, revolucije, seksualnu slobodu i poljupce pred svima.


Frida Kalo i Dijego Rivera su najveći ljubavni umetnički par Latinske Amerike. Zvali su ih "slon i golubica", iako se oni ni najmanje nisu osvrtali na ono što se o njima priča. Bila je to emotivna i umetnička alijansa kakva nije viđena ni pre ni posle.

foto: Profimedia

 

FATALAN PRVI SUSRET
Frida Kalo, ikona meksičkog modernog slikarstva, nije rođena pod srećnom zvezdom. U šestoj godini obolela je od dečje paralize i hramala na desnu nogu. Kao da je sudbina htela da joj stavi tegove na krhko telo, vraćajući se kući autobusom, doživela je tešku saobraćajnu nesreću čije su je posledice pratile kroz ceo život. Povredila je kičmu i karlicu, a desna noga joj je slomljena na 11 mesta. Ali to malo telo posedovalo je neverovatnu snagu volje. Možda zbog svog nemačko-jevrejskog porekla, ta volja terala ju je da slika prikovana za krevet i da misli na Dijega, koga je upoznala kad joj je bilo samo 15 godina. Za nju je taj susret bio fatalan. Otišla je da ga gleda kako slika i srela njegovu drugu ženu Lupe. Nekoliko godina kasnije, ponovo je došla kod njega i donela mu da pogleda njene tri slike na kojima su bili portreti žena. Rivera je bio fasciniran. Platna su bila puna energije, tehnika besprekorna, boje senzualne, a detalji su otkrivali ozbiljnu umetnicu. Shvatio je da talenat ove mlade žene prevazilazi njegov, a to nije bila mala spoznaja za čoveka kome se divio čitav Meksiko, jer je bio najveći predstavnik meksičkog socrealizma. Njegova reč bila je zakon u meksičkom slikarstvu.

 

RAZVOD I NEVERSTVA
Bračni par Frida i Dijego postali su egzotična atrakcija za Pariz i Njujork. Ona je uglavnom slikala sebe, u raznim varijacijama, metaforično, s dubokim porukama. Njenu sliku "Okvir" kupio je Luvr, a ostaće najpoznatija po "Devojci s trnjem". U ove velike gradove nije odlazila oblačeći se evropski, već je na otvaranje izložbe u Njujorku 1938. otišla u meksičkoj narodnoj nošnji, po kojoj će ostati upamćena. Dijego je voleo da je gleda u tradicionalnoj vezenoj indijanskoj haljini s trakom u kosi. Ona je svoje mane isticala. Nikad nije čupala sastavljene obrve niti skinula jake nausnice. Uprkos tome, Fridu je čitav svet smatrao lepom ženom. Mediji su ih zvali "lepotica i zver".


Uprkos uspesima na umetničkom planu, ljubav između Fride i Dijega bila je turbulentna. Njemu se pripisuju mnoga neverstva, a ni Frida nije bila bez avantura. Imala je vezu s Lavom Trockim, sovjetskim disidentom, a nije bežala ni od veza sa ženama, kao što je bila slavna pariska plesačica Džozefina Bejker. Bez kompleksa, oboje su se predavali svojim strastima, iako je kod Fride to bilo izazvano željom da parira Dijegu i njegovom odbijanju da pripada samo jednoj ženi, ma koliko da ju je voleo. Razveli su se 1939, posle deset godina braka, ali su se ubrzo ponovo venčali. Bilo im je teško zajedno, a nisu mogli jedno bez drugog.

foto: Profimedia

 

FRIDOMANIJA POSLE SMRTI
Tokom celog svog života i braka s Riverom, Frida je bila žena koja je trpela velike bolove. Nikad se nije oporavila od nesreće, a osim brojnih operacija, nije uspela da zatrudni i imala je nekoliko pobačaja. Posebno joj je bilo teško što je Dijego sa Lupe imao dve ćerke.


Kad su joj 1940. godine u Americi uradili neuspešnu operaciju na kičmi, Frida se vratila u Plavu kuću (koja je kasnije pretvorena u muzej) u invalidskim kolicima i služila se štakama. Slikala je mrtve životinje i sebe kao mrtvu, kao čuvene meksičke "kalavere", simbolične male kosture. Zdravlje joj se sve više pogoršavalo, a na jednu od svojih izložbi dovezena je u krevetu. I tada je bila vesela, i tada. Međutim, 1953. zbog gangrene su joj amputirali desnu nogu. Dijego ni tada nije prestao da je vara i Frida je izgubila želju za životom. Iako joj je slikarstvo bilo jedina uteha, njena poslednja slika zvala se "Crni anđeo" i izgledala je kao da sluti kraj.


U leto 1954. obolela je od upale pluća. Umrla je 13. jula iste godine, navodno od embolije, iako se sumnja da je izvršila samoubistvo prevelikom dozom sedativa. Taj slučaj nikad nije ispitivan. Nakon što je njeno telo izloženo u Palati lepih umetnosti, Frida Kalo je kremirana, a urna s njenim pepelom i danas je u Plavoj kući. Dijego je umro tri godine kasnije.


Osamdesetih godina prošlog veka svet je zahvatila fridomanija i veliko interesovanje za Fridine slike, život i stil odevanja. Meksiko je zabranio prodaju njenih dela, a u svetu je dobila kultni status, poput Če Gevare. Kad je 2002. snimljen film "Frida" sa Salmom Hajek u glavnoj ulozi, crveni šal, bela vezena bluza, upletena kosa sa ukrasima i crvene usne postali su modni hit. Kao i Fridina i Dijegova bolna ljubav, puna vrelog sunca i bodlji kaktusa...

 

(Ljilja Jorgovanović, Foto: Profimedia)