icon-commentsicon-galleryicon-reacticon-totopicon_react
Foto: Beta/European Council/Zucchi Enzo

pregovori o kosovu

VUČIĆA I TAČIJA OČEKUJU U BRISELU, ALI JAVIO SE JEDAN PROBLEM: EU nije jasno sa kakvim ovlašćenjima Hašim dolazi

Objavljeno: 06.09.2018. 17:26h

 

U Evropskoj uniji sutra očekuju dolazak srpskog predsednika Aleksandra Vučića i kosovskog predsednika Hašima Tačija na bitnu rundu dijaloga, ali i s nedoumicom s kakvim ovlašćenjima dolazi Tači, imajući u vidu političku krizu i protivljenje kosovske vlade i opozicije ideji o promeni granica.


 

Evropska komisija i mnoge članice EU podržavaju predloge o sveobuhvatnom pravno obavezujućem sporazumu Beograda i Prištine, uključujući i zamisli o "razgraničenju", pa i manjoj "teritorijalnoj korekciji", iako neke, posebno Nemačka, strahuju da bi to moglo imati nepovoljne posledice po stabilnost celog regiona.

 

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, kako su potvrdili njegovi saradnici agenciji Beta, u telefonskom razgovoru s Tačijem "razmotrio je razvoj prilika" i "ohrabrio dve strane da nastave dijalog", kojem je Junker pružio jasnu podršku. Junkerovi saradnici su rekli da više ništa ne mogu da kažu o pojedinostima telefonskog razgovora Tačija i predsednika Evropske komisije koji je juče u Berlinu o evropskim i drugim pitanjima razmenio mišljenje s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

 

Diplomatski izvori u EU su Beti preneli da se očekuje da Vučić i Tači sutra iznesu bar načelne zamisli o sveobuhvatnom sporazumu i kako dve strane vide elemente da se to potonjim razgovorima postigne. Ti izvori su, međutim, dodali da jeste nepoznanica s kakvim političkim ovlašćenjima stiže kosovski predsednik u Brisel s obzirom na ozbiljnu političku krizu i protivljenje čelnika vlade i opozicije bilo kakvom dogovoru s Beogradom koji bi značio "razgraničenje" i formiranje ključno važne Zajednice srpskih opština.

 

Evropske diplomate u Briselu se slažu s opaskom da su se međunarodne okolnosti promenile zato što je i američka administracija stavila do znanja da će prihvatiti svaku nagodbu Beograda i Prištine, čak i "razgraničenje", ako to doprinese stabilnosti celog regiona. I Rusija je ponovila stav da će prihvatiti rešenje za koje Beograd kaže da je prihvatljivo za srpsku stranu.To bi značilo, misle izvori u Briselu, da, iako strah od nepromišljenih poteza postoji, dve velike sile neće podržati bilo kakav pokušaj u regionu da se moguće rešenje za buduće odnose Beograda i Prištine zloupotrebi za neko remećenje odnosa na Zapadnom Balkanu.

 

Srbija je garant Dejtonskog sporazuma za BiH, a kada je reč o Makedoniji vidljiva je potpuna podrška celovitosti te zemlje i opredeljenju vlasti u Skoplju da Makedonija uđe u EU i Atlantski savez. Zaključak Vašingtona i više članica EU je da je bolje pokušati da se nađe nagodba, nego da se nastavi sadašnja mnogim problemima bremenita situacija u odnosima Beograda i Prištine koja objektivno može da se izrodi u "zamrznuti sukob, žarište" i da vremenom zapreti novim sukobima.

 

Federika Mogerini je na sastanku s ambasadorima EU izjavila da veruje da postoji realna šansa za postizanje sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije narednih meseci. Ona je podvukla da se ima na umu sporazum "koji je u potpunosti u skladu sa međunarodnim pravom i koji može doprineti stabilizaciji čitavog regiona".

Upućeni nemački izvori su stavili do znanja da Berlin smatra da bi razmena stanovništva i teritorija bila loša ideja. Ipak, kako je rečeno, ukoliko Beograd i Priština naprave dogovor i Vašington i Moskva ga podrže, Nemačka i EU u celini ne bi imale mogućnosti da to spreče.

 

Mogerini je podvukla da EU "mora učiniti sve što može zajedno sa partnerima u Evropi, regionu i na međunarodnoj sceni, počev od Saveta bezbednosti UN, da podrži pregovore kroz dijalog i unutar međunarodne zajednice".

 

(Kurir.rs/Beta)