MILO JE DOBAR SAMO SEBI I SVOM KLANU! Predrag Marković: Na diktatorskoj ATP listi ĐUKANOVIĆ JE NADMAŠIO STALJINA!

Srpsku crkvu komunisti, Osmanlije i Albanci nisu progonili kao što je sada u Crnoj Gori progoni režim predvođen Milom Đukanovićem. Tako ukratko istoričar Predrag Marković ocenjuje usvajanje crnogorskog zakona koji za krajnji cilj ima oduzimanje imovine Srpske pravoslavne crkve (SPC) u toj državi. On kaže i da niko ne spori Crnu Goru kao samostalnu državu, ali veliki problem je, ističe, to što se ta samostalnost gradi na mržnji prema svemu srpskom.

Crna Gora je usvojila zakon kojim atakuje na imovinu srpske crkve u toj državi. Reakcije su burne, vernici SPC protestuju, okupljaju se u hramovima, režim je izveo policiju na ulice...

- Ovim zakonom je savremena crnogorska država prevazišla Osmanlije i komuniste u progonu srpske crkve. Osmanlije uglavnom nisu dirale posede živih crkava i manastira. Komunisti su čak i posle nacionalizacije ostavili nešto zemlje crkvama i manastirima, onim najznačajnijim najviše. Novi crnogorski zakon dovodi svu imovinu SPC u pitanje. Po podršci Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi (CPC), crkvi bez vernika, Milovi Crnogorci najviše liče na Nezavisnu Državu Hrvatsku (NDH), koja je 1942. pokušala da osnuje Hrvatsku pravoslavnu crkvu. Makedonski slučaj je drugačiji, jer je tamo bilo mnogo vernika koji su podržavali nepriznatu makedonsku crkvu. Neki beogradski intelektualci, posebno jedna spisateljica, teraju sprdnju sa srpskom crkvom u Crnoj Gori, tvrdeći da je ona prebogata, pa joj treba oduzeti taj „višak“. Ta tvrdnja je tek čudna. Kako bi bilo kada bi Ndrangeta, ili neki drugi klan Milovih poslovnih partnera iz Italije, otimali imovinu njihovoj crkvi zato što je prebogata? Montenegrini su duhovni potomci Selima vezira iz „Gorskog vijenca“ koji želi da otima hrišćanima, da „postriže što je predugačko, da odlije đe je prepunano“. Svakako nisu potomci igumana Stefana i vladike Danila.

Kako uopšte vidite sudbinu Crne Gore kao samostalne države?

- Crna Gora je u 19. veku bila jedna od tri samostalne slovenske države, uz Rusiju i Srbiju. Kralj Aleksandar nije makar simbolično „ispoštovao“ crnogorsku državnost, onako kako je, na primer, simbolično označena nekakva posebnost Bavarske u ujedinjenoj Nemačkoj. To je njegova velika greška, kao i potpuno zanemarivanje hrvatske posebnosti. Uostalom, izbrisao je i državnu posebnost Srbije. Njegov pokušaj nasilnog stvaranja nove jugoslovenske nacije koštao je mnogo, ma koliko sama ideja bila plemenita i napredna. Dakle, nije problem u crnogorskoj samostalnosti, već u tome da se ona danas gradi na mržnji prema svemu srpskom. Austrijanci imaju poseban državni, pa donekle i nacionalni identitet, ali ga ne grade na mržnji prema Nemcima, s kojima dele jezik, kulturu i istoriju.

Šta zapravo stoji iza potrebe Crne Gore da po svaku cenu formira svoju crkvu, jezik, kulturu...?

- Sve državice istočne Evrope i srednje Azije pokušavaju da stvore sopstvenu nacionalnu kulturu. Neke od njih stvaraju nove jezike i nove crkve. To je vrlo težak zadatak. Irci nisu uspeli da rašire upotrebu svog jezika za skoro čitav vek nezavisnosti. Što se crkve tiče, antisrpskim Crnogorcima bi bilo lakše da su pobožni. Izgleda da su skoro svi pravoslavni hrišćani u Crnoj Gori u SPC, dok su pristalice CPC ili bivši komunisti bezbožnici, ili ljudi izbačeni iz svake zvanične hrišćanske crkve.

Kakav je Milo Đukanović kao političar?

- Za sebe i svoj klan je odličan. Za narod i državu i ne toliko. U demokratskom svetu se ljudi koji vladaju decenijama smatraju diktatorima. Na diktatorskoj ATP listi, Đukanović je već nadmašio Staljina i Lukašenka, dogodine sustiže Mao Cedunga, za četiri godine Tita i fali mu koja godina da prebaci rekord Kim Il Sunga. Prema podacima Reportera bez granica, Crna Gora je po medijskim slobodama iza Ruande. Mene, kao fana stripa „Alan Ford“, Milo fizički i moralno neodoljivo podseća na Sir Olivera. Mada je Sir Oliver odaniji svojim saradnicima.

Postoji opasnost da zakon poput onog u Crnoj Gori prepišu i Albanci na Kosovu...

- Prištinske vlasti su, po zakonskim normama, mnogo korektnije prema SPC od crnogorskih. Na primer, pri izgradnji auto-puta je - doduše posle pritiska EU - ispoštovana zaštićena zona oko Dečana. Ne verujem da će se u neprijateljstvu prema SPC Aljbin Kurti, pa čak ni Hašim Tači, spustiti na nivo zvanične Podgorice.

Je li Kosovo kao nezavisna država propali projekat?

- Kosovo je propalo kao društvo. Izvan Afrike i malobrojnih zemalja Azije i Latinske Amerike ne postoji društvo s gorim pokazateljima kad je reč o kriminalu, zdravstvu, ekologiji, zaposlenosti i drugim kriterijumima. Takve zemlje se u teoriji zovu propale ili neuspele države. Kosovo je još malo propalije posle Dačićeve ofanzive šarma.

Na kraju, možete li da procenite kako će se u istoriji za 50-100 godina pamtiti ovaj naš period?

- Ovo je decenija u kojoj se, sportski rečeno, lomi rezultat. Do kraja 2020-ih ćemo znati odgovore na velika sadašnja pitanja. Gde smo i kuda idemo? Šta su nam Kosovo i Republika Srpska? Šta su nam EU, Rusija i Kina? Hoćemo li stabilizovati i ubrzati rast započet poslednjih godina? Odgovori na ta pitanja odrediće našu sudbinu do kraja ovog veka, a možda i duže.

Uniju (ne) čeka sudbina Jugoslavije

EU SE BAR NEĆE RASPASTI U RATU

Sve češće slušamo kako će Evropska unija (EU) doživeti sudbinu Jugoslavije - da će se raspasti.

- I EU, kao Jugoslavija, spori se oko toga ko koga izdržava, kome je bolje izvan zajednice... EU se, međutim, skoro sigurno neće raspasti u ratu. A verovatno se neće uopšte raspasti, već će se možda podeliti u nekakve labavo povezane asimetrične celine. „Mali Šengen“ može da bude jedna od tih celina.

O koaliciji za izbore

MNOGI U SNS I SPS NISU ODUŠEVLJENI

Kako, kao potpredsednik Socijalističke partije Srbije (SPS), obrazlažete odluku vrha socijalista da Srpskoj naprednoj stranci ponudi koaliciju za izbore?

- SPS je oduvek bio državotvorna partija. I ta ponuda je pokazatelj da je SPS spreman da doprinese državnom jedinstvu, ako treba i na taj način. To je izraz dobre saradnje Vučića i Dačića. Mnogi u SPS i SNS nisu oduševljeni time. A ponekad je državni interes iznad pojedinačnih stranačkih računica.

Kurir.rs/ Razgovarao Boban Karović Foto: Stefan Jokić, Profimedia