- SRBIJA DANAS LEČI ONO ŠTO NIJE MOGLA NI DA SANJA: Vučić preokrenuo sudbinu bolesne dece
- TO JE TO - PAO JE REKORD U EVROLIGI! Crvena zvezda u Milanu nije samo šokirala Olimpiju, uspela je i ovo da uradi!
- Spremite zalihe hrane i lekova, ne izlazite napolje! "Batut" upalio alarme zbog ledenog talasa iz Rusije: U ovim krajevima ledara na Bogojavljenje
- Brižit Makron stala za di-džej pult, pa digla Dizniled na noge: Iza svega se krije plemenit čin, evo o čemu je reč (VIDEO)
- VODITELJA GRANDA NAKON OTKAZA VIŠE NIKO NE PREPOZNAJE Razveo se i promenio lični opis, a još uvek ima samo jedan cilj: I dalje želim da usvojim dete (FOTO)
- Beogradska filharmonija nastupila u Indiji: Stajaće ovacije, rođendanska pesma i brojna iznenađenja na prvom koncertu Mehti u čast
- PALO PRIZNANJE NA N1: Razbijen mit da se vlast "urušava", potvrđena Vučićeva dominacija (VIDEO)
- ŠTA OVO BI? "EU DA PRONAĐE RAVNOTEŽU U ODNOSIMA SA RUSIJOM" Fridrih Merc poručio da je to ključno za budućnost Evrope i Nemačke, nagla promena stava!
- Lekari ne pamte ovoliko slučajeva infarkta i šloga! Srbi ove simptome ignorišu, a ishod može da bude fatalan
Milo Đukanović
Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Podgorici.
Bio je premijer Crne Gore više puta (1991–1998, 2003–2006, 2008–2010, 2012–2016) i predsednik države (1998–2002 i 2018–2023).
Kao lider Demokratske partije socijalista (DPS), Đukanović je bio dominantna figura u crnogorskoj politici skoro tri decenije.
Bio je aktivan u komunističkoj omladini i jedan od vodećih ljudi socijalističke Crne Gore u periodu od 1989. do 1991. godine.
Na političkoj sceni pojavljuje se kao bliski saradnik Slobodana Miloševića, naročito tokom antibirokratske revolucije (1988–1989) i raspada SFRJ.
Kao predsednik Vlade Crne Gore tokom napada na Dubrovnik (1991-1992) snažno je podržavao blokadu i javno zastupao takvu politiku.
Godine 2000. uputio je izvinjenje Hrvatskoj zbog učešća u vojnim dejstvima protiv Dubrovnika.
U to vreme stao je uz tadašnjeg predsednika Crne Gore Momira Bulatovića u podršci Karingtonovom planu, što je rezultovalo referendumom o nezavisnosti 1992, na kojem se 96,76% izašlih glasača izjasnilo za ostanak u Jugoslaviji.
Od 1996. godine postepeno se distancirao od Miloševića i saveznih vlasti, napuštajući srpsko-crnogorski unionizam i okrećući se ideji crnogorskog etničkog nacionalizma, zasnovanog na posebnom identitetu i samostalnoj državi.
Ova promena dovela je do oštrog raskola sa Momirom Bulatovićem i podele unutar DPS-a.
Na predsedničkim izborima 1997. godine tesno je pobedio Bulatovića i preuzeo funkciju predsednika. Tokom NATO bombardovanja 1999. godine uspeo je da u dogovorima sa zapadnoevropskim državama postigne značajno smanjenje udara na teritoriju Crne Gore.
Usled sve dubljeg sukoba sa Miloševićem oko prekomernog štampanja novca, u Crnoj Gori je zamenio jugoslovenski dinar nemačkom markom.
Pred kraj svoje dugogodišnje vlasti, na kongresu partije najavio je oštriji politički kurs prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i zalagao se za podizanje statusa nekanonske Crnogorske pravoslavne crkve, koja je devedesetih registrovana kao nevladina organizacija.
Ova politika, zajedno sa kasnijim donošenjem Zakona o slobodi veroispovesti, izazvala je masovne litije, blokade puteva i široke proteste širom Crne Gore.
- Dođi po mene u centar, napio sam se.
Upalim ja auto, odem po njega, ubacim ga u auto, odvezem ga kući i smestim ga u krevet.
Posle 10 minuta stiže mi poruka:
- Ne moraš doći, već sam kod kuće.
