- DETE (2) UPALO U ŠAHT! Drama u Travniku: Povređeno dete prebačeno u bolnicu u Sarajevo
- SAŠA MATIĆ POSLE SPEKTAKLA U KRAGUJEVCU: „Drage dame, hvala vam na ljubavi!“ Više od 6.000 ljudi u glas pevalo u hali „Jezero“
- Srbija u UN: Ministarka Žarić Kovačević u Njujorku predstavila snažne mere za podršku porodicama i ženama
- DOK BORA SANTANA PRIČA O ODNOSU S NJOM, ONA POKAZALA DEČKA! Indi objavila sliku sa partnerom: Kršan, ćelav i istetoviran
- Kako spasiti presoljeno jelo: Trikovi profesionalnih kuvara zlata vrede, ove cake moraju da znaju sve domaćice
- KAKO JE PROPAO ITALIJANSKI FUDBAL: Šampion ispao odmah, Norvežani osramotili Inter, Juventus "popio" petardu, Bajern zakucao poslednji ekser!
- SINER SE SVAĐAO SA PUBLIKOM U INDIJAN VELSU! Italijan napravio haos, a onda se sudija umešao - Janik objasnio zbog čega je poludeo na gledaoce! VIDEO
- Ministarka Đurđević Stamenkovski u Specijalnoj bolnici u Novom Pazaru: Radimo na obezbeđivanju bolje pristupačnosti za osobe sa invaliditetom (foto)
- "MI SMO BRAĆA, I TAKO SE I OSLOVLJAVAMO - ŠALE I DRUŽENJA DAVALE SU NAM SNAGU DA IZDRŽIMO" Heroji sa Košara za Kurir televiziju: "Naš dan je izgledao ovako..."
Milo Đukanović
Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Podgorici.
Bio je premijer Crne Gore više puta (1991–1998, 2003–2006, 2008–2010, 2012–2016) i predsednik države (1998–2002 i 2018–2023).
Kao lider Demokratske partije socijalista (DPS), Đukanović je bio dominantna figura u crnogorskoj politici skoro tri decenije.
Bio je aktivan u komunističkoj omladini i jedan od vodećih ljudi socijalističke Crne Gore u periodu od 1989. do 1991. godine.
Na političkoj sceni pojavljuje se kao bliski saradnik Slobodana Miloševića, naročito tokom antibirokratske revolucije (1988–1989) i raspada SFRJ.
Kao predsednik Vlade Crne Gore tokom napada na Dubrovnik (1991-1992) snažno je podržavao blokadu i javno zastupao takvu politiku.
Godine 2000. uputio je izvinjenje Hrvatskoj zbog učešća u vojnim dejstvima protiv Dubrovnika.
U to vreme stao je uz tadašnjeg predsednika Crne Gore Momira Bulatovića u podršci Karingtonovom planu, što je rezultovalo referendumom o nezavisnosti 1992, na kojem se 96,76% izašlih glasača izjasnilo za ostanak u Jugoslaviji.
Od 1996. godine postepeno se distancirao od Miloševića i saveznih vlasti, napuštajući srpsko-crnogorski unionizam i okrećući se ideji crnogorskog etničkog nacionalizma, zasnovanog na posebnom identitetu i samostalnoj državi.
Ova promena dovela je do oštrog raskola sa Momirom Bulatovićem i podele unutar DPS-a.
Na predsedničkim izborima 1997. godine tesno je pobedio Bulatovića i preuzeo funkciju predsednika. Tokom NATO bombardovanja 1999. godine uspeo je da u dogovorima sa zapadnoevropskim državama postigne značajno smanjenje udara na teritoriju Crne Gore.
Usled sve dubljeg sukoba sa Miloševićem oko prekomernog štampanja novca, u Crnoj Gori je zamenio jugoslovenski dinar nemačkom markom.
Pred kraj svoje dugogodišnje vlasti, na kongresu partije najavio je oštriji politički kurs prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i zalagao se za podizanje statusa nekanonske Crnogorske pravoslavne crkve, koja je devedesetih registrovana kao nevladina organizacija.
Ova politika, zajedno sa kasnijim donošenjem Zakona o slobodi veroispovesti, izazvala je masovne litije, blokade puteva i široke proteste širom Crne Gore.
- Kao što vidite, sad ništa ne vidite, a zašto ne vidite, to ćete sad videti!
