lepa sećanja
PAVLE VUISIĆ ME JE 17 PUTA VRATIO DA PONOVIM JEDNU SCENU: Voja Brajović o slavnom kolegi, nagradama, stanju u kulturi i Tihom!
Dramskom umetniku Vojislavu Voji Brajoviću konačno je uručena nagrada "Pavle Vuisić" za izuzetan doprinos umetnosti glume u domaćem igranom filmu na 55. Filmskim susretima u Nišu.
Brajović je preksinoć priznanje primio iz ruku kolege Vladana Živkovića, a na druženju s novinarima sentimentalno je govorio o dragom kolegi.
- Kada čovek dobije neku nagradu kao Zlatnu palmu, pulsku Arenu ili Oskara, onda ne može da priča o tome, ali kada dobije "Pavla Vuisića", onda je to ogromna čast. Mnogi ne znaju kakva je to čudesna ličnost bila, kakva intelektualna gromada. Ovakvo priznanje se ne osvaja, ono se dobija, pa onda čovek mora da se zamisli, da li je to neka uteha, pokušaj da se umetnik ne zavarava da nije uzalud radio, u mom slučaju, evo, 50 godina na sceni i ekranima. Pa sada vidim da nije sve bilo uzalud - rekao je Voja Brajović.
On kaže da ga je bard glumišta i pokojni kolega učio o profesionalnosti.
- Imao sam privilegiju da igram u "Šeširu profesora Vujića" i tada sam uvideo kakav je to profesionalac. Posle nekih pet-šest godina zasedeli smo se u Mostaru, družili se, pričali i ja sam se zamislio i rekao mu: "Ja sam u stvari shvatio kakav si ti štreber!" Ljudi misle da on to tako lako radi, da ne glumi nego da živi svoju ulogu, ali on je bio jako odgovoran, studiozan. I pita me: "Kako to misliš štreber", što sam ja rekao nekako figurativno. I ja mu objasnim da se sećam da smo u "Šeširu" jednu scenu snimali 17 puta, u sceni ja sviram violinu, Caci Mihailović peva, a on stoji. On nas sluša i stoji, to je bila njegova uloga. Sedamnaest puta nas je vratio, jer je bio nezadovoljan sobom kako nas sluša - ispričao je glumac.
Brajović se kao predsednik Udruženja dramskih umetnika osvrnuo i na stanje u srpskoj kulturi.
- O tim problemima umetnika mogu dugo da pričam, ali, eto, radim od 1969. godine i uvek sam shvatao kako je sistem vrednosti u našem društvu pogrešan. Tu su uvek trpeli glumci i umetnici jer su i u ona vremena socijalističkog samoupravljanja bili predmet neke zloupotrebe, uvek se gledalo da se njima nešto zakine. Nisu imali pravu nagradu za ono što su radili, tako smo bili ucenjivani ili bolje rečeno potcenjivani. I sada je slična situacija, umetnik ne može da se raduje, ne može da živi da bi radio. Ostali normalan svet radi da bi živeo, a kod nas je drugačije. Nešto se radi na televiziji i filmu, ali mislim da je pozorišta jako ugroženo, a pozorište je vrlo važna stvar u životu glumca - zaključio je Brajović.
Tihi, pa ti si bucko
Voja Brajović je od 1969. godine do danas snimio oko 130 filmova, a njegove pozorišne uloge se ne daju tako lako izbrojati. Međutim, najviše ga pamte kao ilegalca Tihog.
- Bio sam u Nišu davno na festivalu, nakon emitovanja "Otpisanih", i dok smo prolazili tvrđavom, jedna žena je stala i uputila mi reči: "Ja mislila da si ti zgodan, a ti bucko" - setio se Brajović ove scene, zbog čega se i danas nasmeši.
Kurir/Marko Smiljković, foto: Dragana Udovičić