BEOGRAD - Čekali smo ga satima, a pogled nismo sklanjali s tog jezivog stepeništa. Kad sam ga ugledala, zaboravila sam na hladnoću, sneg i promrzle noge, već samo da ne smem da ga pustim da pobegne, ispričala inspektorka Biljana Petrov, koja je prošle nedelje izvela spektakularno hapšenje serijskog silovatelja sa Mostarske petlje Dejana Gojkovića.
Graciozna dama iz Trećeg odeljenja beogradske policije bila je prva koja je ozloglašenom silovatelju stavila lisice na ruke.
- Znali smo da hapšenje moramo isplanirati detaljno i privesti ga iz prvog puta, u suprotnom znao bi da ga policija traži. Trebalo je da mi žene sa odeljenja poslužimo kao mamac, ali su nam planove promenili sneg i jak vetar. Rasporedili smo se i satima nemo posmatrali to stepenište - seća se inspektorka. Pripadnici Trećeg odeljenja znali su tačno gde, kada i na koji način se napadi događaju. Pored žrtava silovatelj bi protrčao, a potom bi ih sačekivao na odmorištu stepeništa koje vodi ka autobuskoj stanici na mostu Gazela.
- Iznenada je protrčao i zaustavio se na odmorištu. Instinktivno sam znala: To je on! Potrčala sam preko kolovoza Gazele, preskakala sam automobile i bežala od kamiona koji su mogli da me pregaze. Za mnom su išli koleginica i kolega. Stigli smo ga na tramvajskoj stanici - priča Biljana Petrov.
Prišla je silovatelju i zatražila dokumenta.
- Hladnokrvno mi je odgovorio da je vojni policajac i da mu nije jasno o čemu se radi. Pitala sam ga da li je nekoliko sekundi ranije bio na stepeništu, a on je odgovorio da nije. Tada sam znala da je to naš čovek i odmah sam osetila olakšanje - nastavlja inspektorka Petrov.
Suočen sa troje inspektora, silovatelj nije uspeo da izbegne hapšenje. Sve je bilo jasno iz priznanja uhapšenog u automobilu na putu do policijske stanice.
- Kada smo se vratili u stanicu, svi do jednog smo skakali od sreće. Tim koji od 2010. radi na ovom slučaju napokon je mogao da odahne - završava priču Biljana Petrov.
