Opšte je poznata činjenica da je poslednji ekser u mrtvački sanduk Jugoslavije zabio Stjepan Mesić, poslednji predsednik Predsedništva SFRJ! Međutim, javnosti je sasvim nepoznato da je Mesić lako mogao da se sa upokojenom državom vrati u Zagreb u tom istom mrtvačkom sanduku!Srećom, to se nije dogodilo, jer se i danas lako može pretpostaviti šta bi to značilo za ionako krvavi rasplet jugoslovenske drame... Osioni Milošević, nošen talasom probuđenog srpskog nacionalizma, ipak nije učinio još jednu veliku istorijsku grešku!Odobrenje za akcijuU strogo internim krugovima državnog vrha Srbije postojala je ideja da se kao poslednji način zaustavljanja Mesića u njegovoj nameri da razbije Jugoslaviju upotrebi fizička likvidacija. Isti izvori tvrde da je ondašnja Miloševićeva mašinerija već imala na raspolaganju čoveka koji bi taj zadatak obavio. Snajperista je već bio poslat u „štek“ i samo se čekala konačna odluka, to jest odobrenje za akciju! Navodno, za tu akciju je znalo samo nekoliko najbližih Miloševićevih saradnika. Kako do toga nije došlo, tako je i ova priča odmah sahranjena, ali je ostala u glavama onih koji su je znali. Decenijama su ćutali, pomalo se stideći i samih sebe zbog slepe poslušnosti Miloševiću, koja je jugoslovensku tragediju mogla učiniti još težom i razornijom.- Nema govora da se tako nešto spremalo Mesiću u Beogradu - tvrdi bivši visoki policijski funkcioner i jedan od ondašnjih najbližih Miloševićevih saradnika.- Istina je da je Milošević na sve načine pokušavao da spreči Mesićev dolazak u Beograd, na čelo Predsedništva SFRJ! Jasno je bilo da je novi predsednik trebalo da bude iz Hrvatske i to Miloševiću nije smetalo, ali mu je smetalo da to bude Stjepan Mesić. Tuđman i Hrvatski sabor bili su neumoljivi i ipak je u Beograd stigao nepoželjni Stjepan Mesić. Nije bilo jasno zbog čega je Milošević bio kategorički protiv Mesića. Verujem, zbog njegovih političkih stavova, a možda i zbog nekog šireg porodičnog pedigrea - tvrdi sagovornik.Ustaški oficirMalo je poznato da je Sjepan Mesić u familiji imao rođaka Marka Mesića, ustaškog oficira koji se nekim čudom u posleratnom periodu obreo u obezbeđenju Josipa Broza. Marko Mesić je završio u Pečuju oficirsku školu i kao kadar služio je cara Franju Josifa u Austrougarskoj monarhiji. Posle Prvog svetskog rata postaje oficir u Kraljevini SHS. S prvim danima stvaranja ustaške NDH postaje zloglasni oficir Pavelićeve mračne tvorevine. Po završetku Drugog svetskog rata, umesto da robija, biva rehabilitovan i ovog puta stupa u službu kod Josipa Broza Tita lično, kao pripadnik njegovog obezbeđenja. Broza je služio do kraja života, otprilike do sedamdesetih godina prošlog veka... Njega jedino nije izdao. Biografija ovog Mesića odjednom je nestala, baš u vreme kad je političku karijeru počeo da gradi jedan drugi Mesić!
